Пише Драган Амброзић: Qуеенс оф тхе Стоне Аге или рокенрол као музичка историја света

Постоји нешто умирујуће у сазнању да неке ствари које сте одувек волели у музици једноставно не пролазе, и да су с временом прихваћене као општа вредност. Узмимо на пример Давида Бовиеа. Или рецимо Нирвану. Потписник је можда био у гимназијском узрасту, али се одлично сећа кад је у овом истом Београду Давид Бовие био третиран као енглески ексцентрик, који можда добро пева, али није озбиљан рокер. Такође се одлично сећа кад је мало ко сматрао да је Нирвана