„Само ме не помињите“

Од пријатељских фирми чије смо шефове знали из претходних новинарских живота тражили смо рекламе да их помпезно објавимо у поткорицама књиге. Кренуло нам је, и ту прву помоћ добијали смо и касније . А пријатељски маркетинг се огледао у порукама – „помоћи ћемо вам, само преклињемо, нигде нас не спомињите, књижите као донацију!“ Као и сад, такво је време било, са осветничким намерама власти према – „издајницима и страним плаћеницима“. Наставило се то кад год са