„Samo me ne pominjite“

Od prijateljskih firmi čije smo šefove znali iz prethodnih novinarskih života tražili smo reklame da ih pompezno objavimo u potkoricama knjige. Krenulo nam je, i tu prvu pomoć dobijali smo i kasnije . A prijateljski marketing se ogledao u porukama – „pomoći ćemo vam, samo preklinjemo, nigde nas ne spominjite, knjižite kao donaciju!“ Kao i sad, takvo je vreme bilo, sa osvetničkim namerama vlasti prema – „izdajnicima i stranim plaćenicima“. Nastavilo se to kad god sa