Zašto akademska zajednica uporno ćuti o važnim temama, lojalnost iz straha?

Da li je jedini zadatak univerzitetskih profesora i njihovih saradnika da se, ne osvrćući se oko sebe, isključivo bave prosvetom i naukom? Radnici u državnoj službi, majke i očevi, studenti, građani iz unutrašnjosti i svi ostali… I levi i desni, izlažu sebe pritiscima, javno dižu glas ukazujući na nasilje, manjkavosti sistema i traže političku odgovornost. Ako se oni ne plaše, gde su ugledni i relativno zaštićeni intelektualci sa univerziteta? „Ne vidim u ovom