Путовођа Давид Албахари

Давид Албахари је половином седамдесетих нашу књижевност – што посредно, што непосредно – у годинама после 68. посебним погледом скренуо од те „револуционарне” илузије. Он је све скупио у једну логичну, радикалну и грчевиту промену, у све оно што се у уметности морало догодити, јер је судбина стваралаштва да се прво у њему наслути и догоди нешто ново. Давид Албахари је то ново не само својом књижевношћу и раскидом са оним претходним него и својом интуицијом и