Фудбал, образовање и Манчестер: Школе у којима стасавају будуће звезде светског фудбала

Загрљени, широког осмеха, са фломастером исписаним порукама на белим кошуљама.

Ова фотографија је као и многе друге које настају у ово доба године, када се заврши школска година, а будућност почне да се помаља.

С тим што се ова фотографија помало разликује од других.

На њој су четворица обичних школараца са изузетним каријерама.

• Понекад хистеричан, често као наставник којег сте мрзели у школи: Фудбалски геније Пеп Гвардиола
• Ко не би волео да студира код браће Невил, Рајана Гигса и Пола Сколса
• Манчестер Јунајтед - од сер Алекса Фергусона до честих промена тренера

Лево је Тосин Кехинде, који данас игра за Рендерс у првој данској лиги. У средини је Џими Дан, одбрамбени играч и првотимац Квинс Парк Ренџерса.

Десно је Аксел Туанзебе, који је последњих шест месеци био члан Стоука.

хттпс://ввв.инстаграм.цом/п/ЦЉзоцБХМ55/?хл=ен

Испред свих је најпрепознатљивије лице; звезда Манчестер Јунајтеда Маркус Рашфорд.

Фотографија потиче из школе Ештон на Мерсију у којој велики број чланова фудбалске академије Манчестер Јунајтеда попуњава учионице у последњих 25 година.

Ово је школа у којој су данашњи ђаци звезде из будућности.

И то није једина таква школа у Манчестеру.

,,Многи, многи, многи наши момци остају у својим школама&qуот;, каже Ник Кокс, директор академије Манчестер Јунајтеда, и сам некадашњи наставник.

,,Градимо сјајне односе са овим школама да бисмо осигурали редовну комуникацију и њихове програме ускладили са нашим&qуот;.

,,Искрено верујем да би момци што дуже требало да остану у својим домовима, својим креветима, и са својим школским другарима&qуот;.

Понекада, ипак, како играчи који долазе издалека одрастају и постају чланови академије, када њихове фудбалске обавезе постану много веће, има смисла да пређу у школу која одговара њиховим потребама као будућим звездама Премијер лиге.

Манчестерска Основна школа, приватна школа које је недавно ушла у партнерство са Јунајтедом, налази се на пола сата вожње од тренинг центра Карингтон.

Али Ештон на Мерсију, државна школа у Сејлу, налази се још ближе и прикладнија је за клупске таленте.

Оваква врста школско-клупског односа као у Ештону на Мерсију, најстарија је у Енглеској.

Дејвид Лоу, некадашњи наставник физичког васпитања, био је сведок почетка овог партнерства, као и његовог процвата.

,,Све је потекло од иницијативе школских стручњака крајем 1990-их година&qуот;, присећа се он.

,,Ештон на Мерсију је желео свој спортски колеџ, али им је било потребно 100.000 фунти од неког приватног спонзора. Многе школе су се бориле за спонзорски новац&qуот;.

,,Отишао сам на састанак у Лоубороу и тамо су ми рекли да многи клубови из Премијер лиге желе да буду повезани са школама&qуот;.

Лоу је у младости тренирао у Манчестер Ситију. Остао је навијач Ситија. Али контакти које је имао из тог времена су сада били у Јунајтеду.

Окренуо је пар телефона. Ускоро, поново се нашао на једном састанку.

,,Био је ту директор школе и финансијски директор Јунајтеда Дејвид Гил и клуб је на крају потписао чек у вредности од 100.000 фунти&qуот;, каже Лоу.

Била је то добра инвестиција.

Нешто мање од пет година касније, једног четвртка ујутру у марту 2003. године, Лоу је под хитно морао да промени распоред својих часова.

,,Дерен Флечер је претходне вечери као 18-годишњак дебитовао у Лиги шампиона на утакмици против Базела&qуот;, присећа се Лоу.

,,Играо је заиста добро, а када се вратио кући, због адреналина који је и даље био присутан у организму, није могао да спава целу ноћ&qуот;.

,,Али следећег јутра, на време је дошао на часове, тачно у 8.45. Ја сам чак и прекинуо час да би са другарима могао да подели искуство од претходне вечери. Био је диван момак, сјајан лик&qуот;.

И Рашфорд је, слично њему, дошао на време на час у фебруару 2016. године.

Претходног дана је овај 18-годишњак дао два гола у победи од 3:2 против Арсенала. Тимоти Фосу-Менса, још један ђак Ештона на Мерсију је у то време такође дебитовао у Премијер лиги.

,,Ушао сам у заједничке просторије шестог разреда у понедељак ујутру, пре него што су часови почели, а Маркус Рашфорд је играо билијар са једним својим вршњаком&qуот;, рекао је за Телеграф Ејдан Молони, који је тада био његов разредни старешина.

,,Маркус и Тим су хтели да у понедељак буду у школи. Желели су да буду окружени својим пријатељима.

,,Запослени у школи су прилазили да им честитају, а тачно у 9 стаи се зачуло звоно за почетак часова и они су отишли у своје учионице&qуот;.

Могуће је да је одабир Сент Бид колеџа био судбоносан за историју Манчестер Ситија.

У недељу ујутру, маја 2012. године, тадашњи менаџер клуба, Роберто Манћини, ушао је у школску капелу, сео на црквену клупу и помолио се.

Неколико сати касније, Един Џеко и Серхио Агуеро су дали голове на утакмици против Квинс Парк Ренџерса током судијске надокнаде времена и тако осигурали прву титулу за Манчестер Сити након 44 године.

Улога колеџа Сент Бид у промоцији Фила Фодена у првом тиму је ипак била директнија.

Фоден је на Сент Бид колеџ стигао из Стокпорт академије када је имао само 12 година.

Приватна школа, која се налази на километер и по од некадашњег стадиона у улици Мејн, у партнерство са клубом је ушла 2011. године, а Фоден је био њен најуспешнији производ, мада је ту било још много других примера.

Кол Палмер, Тејлор Харвуд-Белис и Тосин Адарабиојо, који је сада у Фуламу, бивши су ђаци школе који су такође завршили у постави Манчестер Ситија.

Овај договор је, нехотице, ојачао и редове градског ривала, Манчестер јунајтеда.

Џејдон Санчо и талентовани Чарли Мекнил - који су ишли у Сент Бид као наде Манчестер Ситија - прешли су у редове ривала и сада представљају црвену половину града.

Сити, баш као и Јунајтед, има партнерске школе и у приватном и у државном сектору; неки од њихових талената иду у високу школу Барлоу у отменом предграђу Дидсбури.

Али највећи број играча на тренинге младог тима Ситијеве фудбалске академије (ЦФА) која се налази надомак стадиона Етихад, долази из Сент Бида.

,,Обично сам пола дана проводио у школи и затим одлазио на тренинге&qуот;, рекао је Фоден 2022. године, присећајући се својих шкослих дана у Сент Биду.

,,Заиста сам уживао у томе јер смо сви једва чекали одлазак на ручак, након којег бисмо са тренером одлазили на тренинг&qуот;.

• Елтон Џон или Оејзис – чија ће се песма певати на Вемблију
• Минхенска трагедија Манчестер Јунајтеда - од кармина на крагнама до прања ковчега
• Рајан Гигс: Пут легенде Манчестер Јунајтеда до клупе Велса

Свакодневни распоред ипак изгледа нешто другачије него што га Фоден описује - чак и играчи из Ситијевог омладинског тима (до 16 година) похађају школу цела два дана недељно у Сент Биду. док остале дане проводе по принципу пола-пола.

Али Сити упражњава и друге корисне принципе. Поред тога што своје момке одвози у школу, понекада и школу доводи својим момцима.

У тренинг центру постоји осам учионица и наставници из Сент Бида долазе код својих ђака и подучавају их у самом кампу за тренирање.

Од играча који похађају школу се очекују исте ствари као и од осталих полазника. Уколико неки играч Ситија заради казну у школи, он не може да присуствује ни тренингу у клубу.

Током лета 2021. године, 97% играча са Ситијеве академије који су похађали Сент Бид, имали су најмање добар успех на својим завршним тестовима, док је 38% ученика имало одличан успех. Ове бројке се котирају изнад националног просека.

Ипак, како то и Фоден каже, за њега барем, фокус је повремено опадао са уџбеника, а у корист фудбала.

Када је Сент Бид твитом честитао тада 18-годишњаку, након што је постао најмлађи енглески играч који је постигао гол у Лиги шампиона у новембру 2019. године, он је шалом одговорио како тај гол оправдава све његове неурађене домаће задатке.

Уклапање у школска правила је једно, док је слагање са новим другарима у школи нешто сасвим друго.

Неки млади играчи не теже само да постану једног дана професионалци, већ морају и да се навикну на правила која важе у новој земљи у којој су се нашли.

Пол Погба, Жерар Пике и Ђузепе Роси спадају у групу тинејџера који су похађали Ештон на Мерсију након што су се као веома млади доселили у Велику Британију и придружили омладинском саставу Јунајтеда.

Они су имали прилику да са туторима убрзано раде на унапређењу енглеског језика и да живе у локалним породицама, неки баш на авенији Сесил, истој оној на којој се налази и школа, не би ли им било што лакше да се адаптирају.

И у Ситију раде на процесу транзиције са својим новим полазницима и ученицима Сент Бида и она траје и до неколико месеци, а подразумева и неколико нефудбалских састанака са самом школом, породицама и клубом.

У смислу помоћи младим Ситијевим играчима да се уклопе и да не штрче, Сент Бид наводно не дозвољава ношење одеће са обележјима клуба.

Ипак, ствари су понекада компликоване. Припадност престижном клубу из Премијер лиге може и да изазове таласање у школском друштвеном животу.

,,Мислим да су осећања била помешана&qуот;, каже Лоу за реакције других ђака на долазак нада Јунајтеда у Ештон на Мерсију током првих година овог партнерства.

,,Мислим да су неки момци били помало и љубоморни на потенцијалне звезде које су им се придружиле у школи&qуот;.

,,И кад смо већ код тога, девојке у школи су заиста биле луде за њима. Мислим да су се из свега тога изродиле и неке везе&qуот;.

Рашфорд се нашао у једној таквој вези. Сада је верен за своју некадашњу школску другарицу.

Када би њихово присуство и изазивало било какво таласање, Кокс каже да би Јунајтед увек углавном остајао по страни јер нису желели да на тај начин утичу на развој њихових живота.

,,Ми не можемо да доминирамо у њиховим животима&qуот;, каже он. ,,Не смемо да стварамо свет у којем је њихов једини идентитет то што су фудбалери&qуот;.

,,Желим да момци буду нормални. Обући ће униформе, ићи ће на наставу са осталом децом, биће охрабривани да прихватају ваннаставне активности. Желимо да учествују у школским представама, да науче да свирају виолину и сличне ствари&qуот;.

Изгледа да све ово функционише. Џеси Лингард је био заменик председника ђачког парламента током своје завршне године у Ештону на Мерсију. Равел Морисон је заједно са наставником физичког Дејвидом Лоуом држао часове најмлађим ученицима и објашњавао шта је све могуће постићи у спорту.

Ипак, онај део школског живота у којем би ђаци из фудбалских академија теоретски најлакше могли да се уклопе, у ствари је и најпроблематичнији.

Ситијеви играчи не играју за школски фудбалски тим Сент Бида. Сматра се да то не би било фер у односу на друге ђаке у школи, као и за супарничке школске тимове.

Јунајтедова стратегија је нешто другачија. Било је играча у узрасту испод 16 година који су у своје иначе претрпане распореде успевали да убаце и фудбалеске, рагби или крикет тренинге и утакмице. Али и то се ретко дешавало.

Атлетика, која је захтевала мање усклађивања са тренинзима и која је подразумевала вежбање и утакмице без контакта, увек је представљала добар компромис.

• Ноби Стајлс - није имао зубе, али му је срце било веће од Вемблија
• Нови власник Манчестер Јунајтеда: Петрохемијски магнат или шеф катарске банке
• Манчестер Јунајтед - од сер Алекса Фергусона до честих промена тренера

Ситијеви играчи су били део Сент Бидовог тима на недавно одржаном школском првенству града Манчестера.

Роу-Шон Вилијамс, који је побеђивао Рашфорда и Туанзебеа на тркама одржаваним након тренинга, је 2014. године истрчао 10.99 секунди на 100 метара, оборивши тако 25 година стари рекорд Ештона на Мерсију који је до тада држао олимпијски вицешампион Дерен Кембел.

Одбрамбени играч Вилијамс, који је одиграо неколико пријатељских утакмица за Манчестер Јунајтед пре него што је 2019. године напустио клуб, данас игра у Донкастеру.

Кокс истиче да без обзира где његови момци иду у школу и штагод да раде док су у њој, њихово подучавање се наставља и када су ван својих учионица.

Јунајтед је за своје играче организовао часове кувања, учио их је да сами баратају својим финансијама и уписивао их у школе вожње. Изучавали су историју клуба, као и света који их окружује. Недавно је група њихових играча посетила Аушвиц, не би ли разумели значај холокоуста.

Ових дана су неки од њих били на Вемблију и гледали првотимце свог клуба на утакмици против Манчестер Ситија у финалу Купа.

,,Потребно је да једног дана, када се осврну на програме које смо им пружили, помисле како је све то било невероватно и како смо им унапредили и обогатили животе&qуот;, каже Кокс. ,,Део свега овога је и стварање тренутака којих ће се начи дечаци сећати целог живота&qуот;.

,,Посвећеношћу нашем фудбалском програму, они ће научити доста тога и о смислу сопственог живота, биће здрави и физички спремни, научиће се дисциплини, биће комуникативни и посвећени учењу и стицању нових сазнања&qуот;.

,,Једног дана свако оде из академије. Неки остају са првим тимом, неки одлазе у друге клубове, а неки проналазе дивне послове који немају везе са фудбалом&qуот;.

,,За мене је важно да на крају овог путовања, без обзира да ли остају у фудбалу или не, они максимално искористе свој потенцијал&qуот;.

Без обзира да ли ће школску униформу заменити дресом Јунајтеда или Ситија, или ниједним од ова два, свако ће одавде отићи са добро наученим лекцијама.

Погледајте и ову причу:

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 08.13.2023)