О човеку једном и нашим срцима

Састоји се од два дела. Први је прекор који је дете од четири године упутило оцу због сузбијене жеље да аутоматом на батерије, који осипа ватру, „побије” све око себе. На упозорење детету да добар човек то не ради, четворогодишње дете је љутито узвратило оцу прекором: „Човеку један!” Очигледно је разумело да је добар човек реметилачки фактор у његовој игри. Тако је човек, и то добар, изгубио своју вредност – страст потенцијалног убице избила је у први план.