Прошли смо ходницима Института за онкологију у Београду. Приче ових људи су прича наше Србије

А ли, ево, сад се кунем, бар још једном док не умрем, њене усне пољубићу ја...". Свако ко је јутрос у раним јутарњим часовима закорачио у Институт за онкологију и радиологију Србије, с пажњом је застао и ослушкивао једног педесетогодишњег пацијента како сриче стихове покојног краља музике Шабана Шаулића, док у руци држи плаву, похабану фасциклу пуну различитих извештаја лекара, мишљења, дијагноза, потврда и резултата. У најтужнијим ходницима у Србији има