Srbija i deca: „Ovo je povredilo mnoge roditelje", zašto su pojedini imali problema da se prijave za pomoć države od 10.000 dinara

Iako je najavljeno da pravo na pomoć države od 10.000 dinara imaju sva deca mlađa od 16 godina, pojedini nisu uspevali da se prijave.

Desetine ljudi u Srbiji koji su tokom proteklih godina usvojili decu, postavši njihovi zakonski staratelji, u nedelju su na društvenim mrežama saopštili da nisu uspeli da se prijave.

„Baš sam povređena, kao žena i kao majka - verujte da je ovo povredilo mnoge roditelje", kaže za BBC na srpskom 46-godišnja Ivana Jovanović, pravnica iz Ćuprije, koja je 2019. godine sa suprugom usvojila devojčicu.

Problem je, međutim, otklonjen dva dana od početka prijava.

• Mali vodič za roditelje u Srbiji: Kako do pomoći države kada dobijete dete
• Srbija uvezla prve pakete reproduktivnog materijala za vantelesnu oplodnju o trošku države
• Deca ulice u Srbiji sve ugroženija, a za sistem neuhvatljiva
• Usvajanje u Srbiji: Država dala, država i uzela dete

Novac se daje u skladu sa Zakonom o privremenom registru majki i drugih lica kojima se uplaćuje novčana pomoć, gde se navodi da pravo na isplatu imaju majka deteta, a u izuzetnim slučajevima otac, staratelj ili hranitelj deteta mlađeg od 16 godina.

Dok je u na ekranima ljudi koji su usvojili decu iskakala poruka „Vaša prijava je odbijena, jer niste zakonski staratelj deteta", iz Ministarstva finansija su u ponedeljak saopštili da staratelji treba da prilože dodatni dokument - pravosnažnu odluku organa starateljstva u PDF formatu.

Međutim, od utorka ujutro, mnoge sporne prijave roditelja usvojene dece su prihvaćene i to bez podnošenja dodatnih dokumenata, kaže Todorić.

„Na Fejsbuk grupi Usvajanje u Srbiji dogovorili smo se da niko ništa ne podnosi, upisani smo u matične knjige kao roditelji, a sada vidimo da su prijave prihvaćene i bez toga - kada se ljudi slože, mogu i planinu da pomere", dodaje.

Iz Ministarstva finansija, u pisanom odgovoru za BBC na srpskom, pojašnjavaju da „nikada nisu saopštili da je usvojiteljima potreban dodatni dokument".

„Baza Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, iz koje se povlače podaci, juče je u najkraćem roku dodatno ažurirana tako da su pomenuti slučajevi rešeni", dodali su.

Prijave su počele u nedelju 20. avgusta, a do utorka, 22. avgusta u 8 ujutro, za pomoć je prijavljeno 600.000 dece, izjavio je ministar finansija Siniša Mali za TV Pink.

Šta se dogodilo?

Mirko Todorić iz Beograda uznemirio se kada mu je supruga u nedelju pokazala crvena slova na ekranu.

„Pokušala je da podnese prijavu, ali ispostavilo se da je odbijena.

„Gorčina nikako da prođe, osećam se kao da mi je dete odbačeno", kaže 54-godišnji mašinski inženjer za BBC na srpskom.

Devojčicu, koja je prošle godine krenula u školu, usvojili su u julu 2022. godine.

U ponedeljak, Todorić je od Uprave za trezor dobio instrukcije da reklamaciju povodom isplate novčane pomoći prijavi na njihovom portalu, koristeći opciju „Prijava problema", što je i učinio.

Kasnije tog dana, iz Ministarstva finansija rekli su da je potrebno fotografisati dokument o starateljstvu i da se prijave, a da zatim, kada budu proveravali status prijave, prilože ovaj dodatni dokument.

„Podnošenje bilo kakvih dodatnih dokumenata dokazuje da je reč o otvorenoj diskriminaciji usvojene u odnosu na biološku decu", smatra Todorić.

Ali, zatim je sve razrešeno bez dodatne papirologije - od utorka ujutro, ekran se zeleni: „Vaša prijava je uspešno prihvaćena i očekuje dalju obradu".

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti podseća da je članom 104. Porodičnog zakona propisano da se „usvojenjem se između usvojitelja i usvojene dece zasnivaju jednaka prava i dužnosti kao i između roditelja i njihove biološke dece".

Sa istim problemom u nedelju se suočila i Milica Kinoli Milović, humanitarna radnica iz Novog Sada, koja je sa suprugom usvojila dečaka pre tri godine.

„Verujem da niko nije hteo namerno da nas izuzme, ali smatram da su ovakve greške nedopustive.

„Prilikom usvojenja, za dete smo dobili izvod iz matične knjige rođenih, gde smo suprug i ja upisani kao roditelji, i na njemu nema podataka o biološkim roditeljima", kaže.

Kome je namenjena pomoć od 10.000 dinara?

Pravo na uplatu novčane pomoći od 10.000 dinara imaju majka deteta, izuzetno otac, staratelj ili hranitelj deteta mlađeg od 16 godina, navodi se u Zakonu o privremenom registru majki i drugih lica kojima se uplaćuje novčana pomoć.

Pomoć je namenjena svoj deci u Srbiji koja su rođena 21. novembra 2006. godine ili posle tog datuma.

Prijava su otvorene od 20. avgusta do 20. septembra 2023. godine na portalu Uprave za trezor, na ovom linku.

Podnosioci prijava treba da unesu broj lične karte, sopstveni matični broj, matični broj za svako dete i naziv banke u kojoj žele da im novac bude uplaćen.

Prijave ne moraju da podnose hranitelji dece kojima se već isplaćuje novčana pomoć, kao ni primaoci socijalnih davanja, već će im novac biti uplaćen automatski.

Ko u Srbiji i kako može da usvoji dete?

U Srbiji je od početka ove godine usvojeno tridesetoro dece, od kojih je petoro dato na međunarodno usvajanje, a uslove za usvajanje trenutno ispunjava 293 deteta, rekao je u julu Stevan Popović iz Ministarstva za brigu o porodici i demografiju.

Rekao je i da u Srbiji ima oko 4.000 hraniteljskih porodica u kojima boravi oko 6.000 dece koja imaju do 26 godina.

Prema Porodičnom zakonu, dete koje je državljanin Republike Srbije mogu da usvoje građani Srbije, ali i strani državljani, pod uslovom da za to dete nisu mogli da se pronađu usvojitelji među domaćim državljanima.

Ako je dete 12 meseci u Jedinstvenom ličnom registru i za njega se ne mogu naći domaći usvojitelji, onda se usvojenje može dozvoliti stranim državljanima.

Oni mogu da pristupe usvajanju i pre tog roka ako nadležni Centar za socijalni rad utvrdi da je to u najboljem interesu deteta.

Stevan Popović, iz Ministarstva za brigu o porodici, rekao je u julu 2023. godine da i domaći i strani državljani moraju da ispune iste kriterijume.

Jedina razlika je, dodao je, što su strani usvojitelji pripremljeni na to da jedino mogu biti kandidati za usvojenje deteta sa smetnjama u razvoju.

Centar za socijalni rad ili, kako se po zakonu zove - organ starateljstva, institucija je koja prima zahteve, sprovodi stručne procedure i utvrđuje opštu podobnost svakog para ili pojedinca koji aplicira za usvojenje deteta.

Parovi zainteresovani za usvojenje deteta prvo podnose javne isprave u Centru za socijalni rad opštine na čijoj teritoriji žive i time dokazuju ispunjenost zakonskih uslova za usvojenje.

Potom se vrši procena opšte podobnosti potencijalnih usvojitelja, zatim se sprovodi program pripreme budućih usvojitelja, a poslednja faza je faza čekanja.

Decu mogu da usvoje bračni i vanbračni partneri, a zakon ne isključuje ni pojedinca kao mogućeg usvojitelja.

Kroz stručne standarde se nalaže da je bolje odabrati potpunu porodicu, zbog razvojnih procesa važnih za decu.

U Srbiji postoji Jedinstveni lični registar usvojenja u kojem su navedeni podaci o deci podobnoj za usvojenje, domaćim i stranim državljanima.

Prema statistici Ministarstva, od 2006. godine, otkad se vodi Registar, do početka 2023. godine, ukupno je realizovano oko 2.089 usvojenja, od čega oko 1.811 domaćih, a 278 dece je nove roditelje našlo u inostranstvu, prenele su Večernje novosti.

Razlika u godinama između usvojitelja i usvojenika ne može biti manja od 18, niti veća od 45 godina.

Izuzetno, ministar nadležan za porodičnu zaštitu može da dozvoli usvojenje licu koje je starije od usvojenika manje od 18 godina ili licu koje je starije od usvojenika više od 45 godina, ako je takvo usvojenje u najboljem interesu deteta.

Prema zakonu, može da bude usvojeno samo maloletno dete.

Ne može da bude usvojeno dete pre nego što navrši treći mesec života, a ne može da bude usvojeno ni maloletno dete koje je steklo potpunu poslovnu sposobnost, piše u zakonu.

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 08.22.2023)