Србија и деца: „Ово је повредило многе родитеље", зашто су поједини имали проблема да се пријаве за помоћ државе од 10.000 динара

Иако је најављено да право на помоћ државе од 10.000 динара имају сва деца млађа од 16 година, поједини нису успевали да се пријаве.

Десетине људи у Србији који су током протеклих година усвојили децу, поставши њихови законски старатељи, у недељу су на друштвеним мрежама саопштили да нису успели да се пријаве.

„Баш сам повређена, као жена и као мајка - верујте да је ово повредило многе родитеље&qуот;, каже за ББЦ на српском 46-годишња Ивана Јовановић, правница из Ћуприје, која је 2019. године са супругом усвојила девојчицу.

Проблем је, међутим, отклоњен два дана од почетка пријава.

• Мали водич за родитеље у Србији: Како до помоћи државе када добијете дете
• Србија увезла прве пакете репродуктивног материјала за вантелесну оплодњу о трошку државе
• Деца улице у Србији све угроженија, а за систем неухватљива
• Усвајање у Србији: Држава дала, држава и узела дете

Новац се даје у складу са Законом о привременом регистру мајки и других лица којима се уплаћује новчана помоћ, где се наводи да право на исплату имају мајка детета, а у изузетним случајевима отац, старатељ или хранитељ детета млађег од 16 година.

Док је у на екранима људи који су усвојили децу искакала порука „Ваша пријава је одбијена, јер нисте законски старатељ детета&qуот;, из Министарства финансија су у понедељак саопштили да старатељи треба да приложе додатни документ - правоснажну одлуку органа старатељства у ПДФ формату.

Међутим, од уторка ујутро, многе спорне пријаве родитеља усвојене деце су прихваћене и то без подношења додатних докумената, каже Тодорић.

„На Фејсбук групи Усвајање у Србији договорили смо се да нико ништа не подноси, уписани смо у матичне књиге као родитељи, а сада видимо да су пријаве прихваћене и без тога - када се људи сложе, могу и планину да помере&qуот;, додаје.

Из Министарства финансија, у писаном одговору за ББЦ на српском, појашњавају да „никада нису саопштили да је усвојитељима потребан додатни документ&qуот;.

„База Министарства државне управе и локалне самоуправе, из које се повлаче подаци, јуче је у најкраћем року додатно ажурирана тако да су поменути случајеви решени&qуот;, додали су.

Пријаве су почеле у недељу 20. августа, а до уторка, 22. августа у 8 ујутро, за помоћ је пријављено 600.000 деце, изјавио је министар финансија Синиша Мали за ТВ Пинк.

Шта се догодило?

Мирко Тодорић из Београда узнемирио се када му је супруга у недељу показала црвена слова на екрану.

„Покушала је да поднесе пријаву, али испоставило се да је одбијена.

„Горчина никако да прође, осећам се као да ми је дете одбачено&qуот;, каже 54-годишњи машински инжењер за ББЦ на српском.

Девојчицу, која је прошле године кренула у школу, усвојили су у јулу 2022. године.

У понедељак, Тодорић је од Управе за трезор добио инструкције да рекламацију поводом исплате новчане помоћи пријави на њиховом порталу, користећи опцију „Пријава проблема&qуот;, што је и учинио.

Касније тог дана, из Министарства финансија рекли су да је потребно фотографисати документ о старатељству и да се пријаве, а да затим, када буду проверавали статус пријаве, приложе овај додатни документ.

„Подношење било каквих додатних докумената доказује да је реч о отвореној дискриминацији усвојене у односу на биолошку децу&qуот;, сматра Тодорић.

Али, затим је све разрешено без додатне папирологије - од уторка ујутро, екран се зелени: „Ваша пријава је успешно прихваћена и очекује даљу обраду&qуот;.

Повереник за заштиту равноправности подсећа да је чланом 104. Породичног закона прописано да се „усвојењем се између усвојитеља и усвојене деце заснивају једнака права и дужности као и између родитеља и њихове биолошке деце&qуот;.

Са истим проблемом у недељу се суочила и Милица Киноли Миловић, хуманитарна радница из Новог Сада, која је са супругом усвојила дечака пре три године.

„Верујем да нико није хтео намерно да нас изузме, али сматрам да су овакве грешке недопустиве.

„Приликом усвојења, за дете смо добили извод из матичне књиге рођених, где смо супруг и ја уписани као родитељи, и на њему нема података о биолошким родитељима&qуот;, каже.

Коме је намењена помоћ од 10.000 динара?

Право на уплату новчане помоћи од 10.000 динара имају мајка детета, изузетно отац, старатељ или хранитељ детета млађег од 16 година, наводи се у Закону о привременом регистру мајки и других лица којима се уплаћује новчана помоћ.

Помоћ је намењена свој деци у Србији која су рођена 21. новембра 2006. године или после тог датума.

Пријава су отворене од 20. августа до 20. септембра 2023. године на порталу Управе за трезор, на овом линку.

Подносиоци пријава треба да унесу број личне карте, сопствени матични број, матични број за свако дете и назив банке у којој желе да им новац буде уплаћен.

Пријаве не морају да подносе хранитељи деце којима се већ исплаћује новчана помоћ, као ни примаоци социјалних давања, већ ће им новац бити уплаћен аутоматски.

Ко у Србији и како може да усвоји дете?

У Србији је од почетка ове године усвојено тридесеторо деце, од којих је петоро дато на међународно усвајање, а услове за усвајање тренутно испуњава 293 детета, рекао је у јулу Стеван Поповић из Министарства за бригу о породици и демографију.

Рекао је и да у Србији има око 4.000 хранитељских породица у којима борави око 6.000 деце која имају до 26 година.

Према Породичном закону, дете које је држављанин Републике Србије могу да усвоје грађани Србије, али и страни држављани, под условом да за то дете нису могли да се пронађу усвојитељи међу домаћим држављанима.

Ако је дете 12 месеци у Јединственом личном регистру и за њега се не могу наћи домаћи усвојитељи, онда се усвојење може дозволити страним држављанима.

Они могу да приступе усвајању и пре тог рока ако надлежни Центар за социјални рад утврди да је то у најбољем интересу детета.

Стеван Поповић, из Министарства за бригу о породици, рекао је у јулу 2023. године да и домаћи и страни држављани морају да испуне исте критеријуме.

Једина разлика је, додао је, што су страни усвојитељи припремљени на то да једино могу бити кандидати за усвојење детета са сметњама у развоју.

Центар за социјални рад или, како се по закону зове - орган старатељства, институција је која прима захтеве, спроводи стручне процедуре и утврђује општу подобност сваког пара или појединца који аплицира за усвојење детета.

Парови заинтересовани за усвојење детета прво подносе јавне исправе у Центру за социјални рад општине на чијој територији живе и тиме доказују испуњеност законских услова за усвојење.

Потом се врши процена опште подобности потенцијалних усвојитеља, затим се спроводи програм припреме будућих усвојитеља, а последња фаза је фаза чекања.

Децу могу да усвоје брачни и ванбрачни партнери, а закон не искључује ни појединца као могућег усвојитеља.

Кроз стручне стандарде се налаже да је боље одабрати потпуну породицу, због развојних процеса важних за децу.

У Србији постоји Јединствени лични регистар усвојења у којем су наведени подаци о деци подобној за усвојење, домаћим и страним држављанима.

Према статистици Министарства, од 2006. године, откад се води Регистар, до почетка 2023. године, укупно је реализовано око 2.089 усвојења, од чега око 1.811 домаћих, а 278 деце је нове родитеље нашло у иностранству, пренеле су Вечерње новости.

Разлика у годинама између усвојитеља и усвојеника не може бити мања од 18, нити већа од 45 година.

Изузетно, министар надлежан за породичну заштиту може да дозволи усвојење лицу које је старије од усвојеника мање од 18 година или лицу које је старије од усвојеника више од 45 година, ако је такво усвојење у најбољем интересу детета.

Према закону, може да буде усвојено само малолетно дете.

Не може да буде усвојено дете пре него што наврши трећи месец живота, а не може да буде усвојено ни малолетно дете које је стекло потпуну пословну способност, пише у закону.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 08.22.2023)