Iskrena ispovest Zorice iz Beograda: Čitala sam knjigu Alana Kara i shvatila da ću umreti kao rob. Jedno obično „neću“ sve je promenilo

Ali jedne večeri u martu te iste godine ostala sam jedne večeri bez duvana. Tada je počela moja apstinencija, koja traje i dan-danas. Sada mogu da kažem da je bilo mnogo lakše nego što sam mogla da zamislim. I krivo mi je što ranije nisam poverovala u svoju sposobnost da živim bez katrana, bez, citiraću jednog kolegu, dodatne „dnevne doze destrukcije“. A moja takozvana ljubav sa cigaretama trajala je dugo. Iako nisam bila od onih koji su propušili zato da bi se