Japan: Koje je naučno objašnjenje za ispuštanje radioaktivne otpadne vode iz Fukušime

Japan je počeo da ispušta prečišćenu radioaktivnu vodu iz oštećene nuklearne elektrane Fukušima u Tihi okean - 12 godina posle velike nuklearne nesreće.

Kina je odmah oštro kritikovala Tokio i uvela potpunu zabranu na uvoz japanske morske hrane, a u Japanu i u Južnoj Koreji organizovani su protesti zbog ispuštanja ove vode u okean.

Regulatorno telo za atomsku energiju Ujedinjenih nacija tvrdi da će voda imati „zanemarljiv" radiološki uticaj na ljude i životnu sredinu.

Ali da li je sve zaista bezbedno?

• „Nadam se da ću i dalje jesti suši": Japan počeo da ispušta radioaktivnu vodu u Tihi okean
• „Japan tretira okean kao svoju kanalizaciju": Bes zbog kontroverzne odluke da se ispusti radioaktivna voda iz Fukušime
• Katastrofa u Fukušimi: Mladi Japanci traže milionsku odštetu jer im je otkriven rak

Zemljotres praćen cunamijem 2011. godine oštetio je nuklearnu elektranu, uništivši njen sistem za hlađenje i izazvavši pregrevanje jezgra reaktora i kontaminaciju vode u okviru pogona izuzetno radioaktivnim materijalom.

Još od katastrofe, kompanija nuklearne elektrane Tepko upumpava vodu da bi ohladila gorivne štapove reaktora.

To znači da svaki dan elektrana proizvede kontaminiranu vodu, koja se čuva u više od 1.000 rezervoara, dovoljnim da se napuni više od 500 olimpijskih bazena.

Japan kaže da mu je potrebno zemljište koje zauzimaju ti rezervoari kako bi mogao da izgradi nove pogone za bezbedno deaktiviranje elektrane.

I ovo izaziva zabrinutost zbog mogućnosti da se rezervoari sruše u nekakvoj narednoj prirodnoj katastrofi.

Japan ispušta otpadne vode u okean postepeno, uz dopuštenje Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA).

Prvo ispuštanje jedno je od četiri zakazanih, od sada pa do kraja marta 2024. godine.

Čitav proces potrajaće najmanje 30 godina.

Da je Japan uspeo da ukloni sve radioaktivne elemente iz otpadnih voda pre nego što ih ispusti u okean, možda ovo ne bi bilo toliko kontroverzno.

Problem predstavlja radioaktivni izotop vodonika po imenu tricijum, koji ne može da se ukloni iz kontaminirane vode zato što ne postoji tehnologija da se to postigne.

Umesto toga, voda se razblažuje.

Poruka stručnjaka u ogromnoj većini slučajeva, jeste da je ispuštanje ove vode bezbedno, ali postoji nesaglasje među naučnicima oko posledica koje će to imati.

Tricijum može da se nađe u vodi širom sveta.

Mnogi tvrde da ako je nivo tricijuma nizak, posledice su minimalne.

Ali kritičari kažu da je potrebno još studija kako bi on mogao da utiče na okeansko dno, morski život i ljude.

Međunarodna agencija za atomsku energiju koja ima stalnu kancelariju u Fukušimi, saopštila je da je „nezavisna analiza sa lica mesta" pokazala da je koncentracija tricijuma u ispuštenoj vodi „daleko ispod operativnog limita od 1.500 bekerela po litru (Bq/L)".

Taj limit je šest puta manji od limita Svetske zdravstvene organizacije za pijaću vodu, koji iznosi 10.000 Bq/L.

Dan posle ispuštanja vode, Tepko je saopštio da su uzorci morske vode uzeti u četvrtak posle podne pokazali da je nivo radioaktivnosti stabilno u okvirima granica bezbednosti, sa koncentracijom tricijuma ispod 1.500 Bq/L.

• „Zanemarljiv uticaj na životnu sredinu": UN odobrile ispuštanje radioaktivne vode iz Fukušime
• Astronomska odšteta zbog nuklearne katastrofe u Fukušimi - čak 94 milijarde evra
• Kako je sake pomogao da se Fukušima oporavi

Džejms Smit, profesor geoloških i nauka životne sredine sa Univerziteta u Portsmutu, rekao je da „u teoriji, možete da pijete tu vodu", zato što su otpadne vode već prečišćene kad su pohranjene pa razblažene.

A fizičar Dejvid Bejli, koji vodi Francusku laboratoriju za merenje radioaktivnosti, saglasan je sa tim.

„Ključna stvar je u tome koliko tricijuma ima.

„Na tom nivou, nema opasnosti po morski život, sem ukoliko ne budemo videli nagli pad riblje populacije, na primer", kaže on.

Ali pojedini naučnici tvrde da ne može da se predvidi uticaj koji će ispuštanje ove vode imati.

„Izazov kod radionuklida (kao što je tricijum) jeste da on postavlja pitanje na koje nauka ne može do kraja da odgovori: a to je, na veoma niskom nivou izloženosti, šta može da se smatra 'bezbednim'?", kaže američka profesorka Emili Hemond, stručnjakinja za energiju i ekološko pravo sa Univerziteta Džordž Vašinton.

„Čovek može da ima mnogo vere u rad IAEA, ali da istovremeno prizna da poštovanje standarda ne znači da se toj odluci pripisuje 'nula' ekoloških ili ljudskih posledica", dodaje ona.

Američko Nacionalno udruženje morskih laboratorija u saopštenju u decembru 2022. godine, navelo je da japanski podaci nisu ubedljivi.

„Videli smo neadekvatne radiološke, ekološke procene uticaja koji nas veoma zabrinjavaju da Japan ne samo da neće moći da otkrije šta se ispušta u vodu, morski talog i organizme, već čak i ako uspe u tome, ne postoje resursi da se to posle ukloni…

„Nema načina da se duh vrati u bocu", rekao je morski biolog Robert Ričmond, sa Univerziteta na Havajima, za BBC.

Ekološke grupe kao što je Grinpis odlaze korak dalje, pozivajući se na studiju koju su objavili naučnici sa Univerziteta u Južnoj Karolini u aprilu 2023. godine.

Šon Berni, viši nuklearni specijalista za Grinpis u Istočnoj Aziji, kaže da tricijum može da ima „direktne negativne posledice" po biljke i životinje ako se unese, kao što su „smanjena plodnost" i „oštećenje ćelijskih struktura, između ostalog i DNK".

Pogledajte video: Šta je u vodi koja se ispušta iz Fukušime

Kina je do sada zabranjivala uvoz morskih plodova iz Fukušime i okoline, a sada je uvela potpunu zabranu celokupnog uvoza japanske morske hrane zbog ispuštanja ovih otpadnih voda.

Neki medijski komentatori veruju da bi to mogao da bude politički potez, naročito kad se ima u vidu da stručnjaci tvrde kako ne postoje naučni dokazi koji potkrepljuju zabrinutost zbog morske hrane, jer je ispuštena radijacija veoma niska.

Ali mnogo ljudi koji se svaki dan susreću sa Tihim okeanom su zabrinuti.

Tradicionalne roniteljke u Južnoj Koreji, poznate kao „haenjeo", kažu za BBC da su nervozne.

„Sada se osećam kao da je nebezbedno roniti", kaže Kim Eun-Ah, koja se ovim poslom bavi sa ostrva Čedžu šest godina.

„Smatramo sebe delom mora zato što uranjamo u vodu", objašnjava ona.

Stručnjaci tvrde da bi otpadne vode mogla da ponese morska struja, naročito struja Kurošio koja se kreće čitavim Pacifikom.

A ribari su za BBC rekli kako se plaše da je njihova reputacija trajno narušena i zabrinuti su za svoje poslove.

Predsedavajući Foruma pacifičkih ostrva i premijer ostrva Kuk Mark Braun, baš kao i IAEA, kaže da veruje kako su „međunarodni bezbednosni standardi" ispunjeni.

Dodaje da se sve zemlje iz regiona možda ne slažu sa ovim „složenim" pitanjem, ali ih je pozvao da „prouče naučne podatke".

Pogledajte i ovaj video: Ko se protivi ispuštanju vode iz Fukušime i zašto

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 08.29.2023)