Zaparloženo zemljište je i ruglo i trošak, može li država da natera vlasnike da obrađuju njive
RTS 31.08.2023
I dok se poljoprivrednici žale da se do slobodnih njiva za kupovinu ili zakup sve teže dolazi, s druge strane, u Srbiji ima mnogo zaparloženih parcela. Najčešći razlozi zbog kojih se ne obrađuju su loš kvalitet zemljišta, izuzetno usitnjeni posedi, nerešeni imovinski odnosi, nedostatak stanovništva u ruralnim predelima. Poslednjih nekoliko godina država je počela da popisuje zaparložene njive koje su u njenom vlasništvu i da ih pod povoljnim uslovima izdaje investitorima koji ih raščišćavaju i koriste.
Procenjuje se da u Srbiji ima oko 400.000 hektara zaparloženog zemljišta. Osim što su ruglo, neobrađene njive predstavljaju i veliki ekonomski gubitak jer se sa njih ne ubiraju plodovi koji donose zaradu. Za vlasnike parcela sa kojima se graniče su i razlog dodatnih briga i muka. "Ja imam dva vinograda. Doskora su okolo bile četiri zaparložene parcele od komšija. Ove godine je jedna manje, jer je gazda počeo da radi svoju zemlju. Na našoj ‘vinogradarskoj oazi’ u
