Kako god, hvala Amerikancu Vajlendu što nam je pre 100 godina doneo prvu košarkašku loptu: Srbija gubi finala, ali daruje srebra kojima se niko ne nada

I u tome je opojna draž košarkaške igre u našoj zemlji, jer naši košarkaši, i kada nisu u najboljem sastavu, zbiju redove, zainate se, dobiju samopouzdanje za veliku borbu i donesu medalju. Malo je falilo da ona bude i najsjajnija. S obzirom na to s kakvim podozrenjem pošaljemo državni tim da se uhvati ukoštac s najvećim alama svetske košarke, on gubi finala, ali nam daruje zlatna srebra jer se njima niko ne nada. Tako je bilo svih pet puta od kada košarkaši igraju