Србија и саобраћај: Најважније измене закона о безбедности на путевима

Тешка саобраћајна несрећа на на ауто-путу „Милош Велики&qуот; услед вожње у супротном смеру, када је једна особа погинула, мушкарац који је без дозволе и под дејством наркотика возио 139 километара на час и један који је возио са чак 2,71 промила алкохола у крви.

Сва три случаја догодила су се у последњих неколико недеља на коловозима у Србији, изазивајући тек нешто већу пажњу јавности од свакодневних саобраћајних удеса и проблема.

У периоду од 2017. до 2021. у саобраћајним незгодама у Србији погинуло је 2.674 људи, тешке телесне повреде је задобило 16.474, а лаке 83.280 људи, подаци су Агенције за безбедност саобраћаја.

Намера власти је да бахатим возачима стане на пут недавно усвојеним изменама Закона о безбедности саобраћаја, које почињу да важе од петка, 15. септембра.

Доносе неколико новина, а ми вам представљамо три најважније.

1) Одузимање возила

Закон о безбедности саобраћаја први пут предвиђа опцију привременог одузимања возила до правоснажног окончања судског поступка против возача.

„То је још једна репресивна мера, подижемо их за још један ниво&qуот;, каже Драган Окановић из Комитета за безбедност саобраћаја, у разговору за ББЦ на српском.

У борби против бахатих возача, наводи, до сада је уведено неколико мера.

То значи новчане казне, забрану управљања возилом, па казнене поене, задржавање од 12 сати за пијане возаче, на крају и затворске казне за најтеже прекршаје.

• Зашто Србији недостаје хиљаде професионалних возача
• Три главна разлога за поскупљење возачке обуке у Србији
• Може ли „Око соколово“ да се избори са лишћем и маскама на аутомобилским таблицама
• Четири ствари на које треба да пазите ако сте кренули аутомобилом на море

„Све те мере јесу на неки начин допринеле безбедности саобраћаја, али ми и даље имамо релативно велики број оних који чине најтеже прекршаје против безбедности, поготову када је у питању алкохол&qуот;, сматра Окановић.

„Ако возаче од прекршаја не одвраћа ни претња затвором, ни забрана управљања возилом, очекујемо да ће ова мера бити нешто што ће их заболети.&qуот;

Без возила можете остати у једном од 18 случајева, уколико сте у последње две године правоснажно осуђени за најмање два тежа прекршаја.

Међу њима су вожња са 1,2 промила алкохола у крви, одбијање алкотеста, као и превоз детета млађег од 12 година на месту возача или месту које није предвиђено за седење, попут пртљажника, инструмент табли и слично.

Ту је и прекорачење брзине за више од 80 километара на час ван насеља, више од 70 у насељу, од 60 у зони школе или 50 у зони успореног саобраћаја.

Иста мера важи и за пролазак кроз најмање два црвена светла у 10 минута, претицање колоне возила преко пуне линије, вожњу без дозволе и током мере забране вожње.

Вожња ноћу на неосветљеном путу без иједног укљученог светла, као и претицање возила које се зауставило ради пропуштања пешака на пешачком прелазу такође ће довести до казне.

„С обзиром на реакције дела јавности, очекујемо да је ово заиста добра мера... Чим се толики број људи буни, значи да их боли и погађа&qуот;, наводи Окановић.

Он ту додаје да су ове мере заправо само „први корак&qуот; до доношења новог Закона о безбедности саобраћаја.

2) Електрични тротинети

Иако их већ годинама виђамо широм Србије, електричне тротинете сада први пут види и дефинише српско законодавство.

У изменама закона помињу се „лака електрична возила&qуот;, што се највише односи управо на тротинете.

„Већ три године то је било спремно, али се чекало због проблема са короном, а касније и са формирањима Владе Србије&qуот;, каже Окановић.

„Сада је усвојена добра пракса европских држава и, пре свега, препорука европског Комитета за безбедност саобраћаја.&qуот;

То у пракси значи да тротинетом неће бити дозвољено кретање пешачким површинама - тротоарима, стазама и пешачким зонама.

За њих су намењене бициклистичке стазе, где таквих стаза има.

Где не постоје, тротинетом се можете кретати по коловозу, у ширини од највише једног метра од десне ивице, а обавезни су и бициклистичка кацига и светлоодбојни прслук.

И то је све дозвољено на путу где је брзина ограничења највише 50 километара на час или 30 километара на час за малолетнике.

Млађи од 14 година не смеју управљати „лаким електричним возилом&qуот; на јавним путевима, нити је дозвољен превоз још једне особе на тротинету.

Тротинету је неопходна и налепница коју издаје Агенција за безбедност саобраћаја, а из које се може утврдити снага мотора, брзина и маса возила.

• Да ли ће нови закон променити живот возача тротинета у Србији
• Зашто волимо и мрзимо електричне тротинете
• Три ствари које бициклистима у Србији живот чине лакшим и лепшим

3) Године

Спуштена је и старосна граница за добијање дозволе за камионе и аутобусе.

Према новим прописима, за волан камиона већ се може сести са 18 година, а аутобуса са 21.

„Имали смо једну занимљиву расправу још пре 20 година, када смо писали нацрт Закона о безбедности саобраћаја&qуот;, каже Окановић.

„Тада је предлог био да старосна граница за вожњу аутобуса буде 25 година, али је колега из Министарства одбране рекао 'чекајте, људи, па наши официри са 23 године управљају суперсоничним авионима'.&qуот;

Закључено је, додаје, да „суштина није у старосној граници, колико у доброј обуци&qуот;.

„Уколико ви и младог човека на квалитетан и добар начин образујете и обучите, шансе за његово учествовање у незгоди су на нивоу некога ко има 30 година.

„Али свакако да је тај потез изнуђен због недостатка возача&qуот;, додаје Окановић.

Процене су да Србији недостаје око 12.000 професионалних возача, пре свега због одласка на рад у иностранство, где су зараде далеко више.

„Просто се дошло до питања да ли је боље млад и неискусан возач камиона или неко ко је искусан, али је већ добрано у пензији&qуот;, наводи Окановић.

• Зашто киша у Београд увек донесе и саобраћајни колапс
• Зашто је споран и повучен спот кампање за безбедност у саобраћају у Београду
• Може ли возач хитне службе да добије казну за пролазак на црвено
• Зашто се гужва београдски асфалт

Камере на униформама

Од 1. септембра, на улицама су и саобраћајци са камерама на униформама.

Из полиције наводе да је сврха тога документовање и контрола рада полицајаца, унапређење анализе и обуке, као и спречавање злоупотребе и корупције.

Полицајци са камером на грудима мораће да обавесте људе да се интервенција снима и аудио и визуелно.

Приступ подацима имаће само овлашћени припадници саобраћајне полиције, а снимљени видео и аудио материјал чуваће се 45 дана, након чега ће се аутоматизовано брисати.

На почетку ће их користити на деоници ауто-пута кроз Београд, а пре свега такозвани „пресретачи&qуот;.

План је да у будућности постану саставни део униформе.

„Уверен сам да ће заштитити интегритет полицајаца, али и грађана од евентуалних злоупотреба - то значи да ће полицајци који поступају у складу са законом професионално, пристојно и часно за то имати и доказ&qуот;, изјавио је министар полиције Братислав Гашић.

„Грађани ће такође имати доказ у случају да сматрају да према њима није поступано у складу са законом&qуот;, додао је.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 09.14.2023)