Životna priča marka simonovića: Kad sam ostao bez oca, kao da sam ostao bez dela tela... Tad sam shvatio da su svi pehari prolazni
Kurir 17.09.2023
Veliki ratnik na parketu, sjajan trojkaš i još bolji čovek, kog su navijači Crvene zvezde obožavali, a Partizana poštovali. Odrastao je na Kosovu i Metohiji, u rodnoj Prištini, iz koje je 1999. morao da ide zbog rata. Stigao je u Beograd, zavoleo košarku i krenuo da gradi karijeru. Osvajač je srebra na Svetskom prvenstvu i Olimpijskim igrama, ali kaže da mu to nije najvažnije u životu
Znaš kako, kad ovako nekad pričam o sebi, svi misle - ha, košarkaš! Mora da je s tim počeo čim je prohodao ili tako nekako. Nisam, ja sam više bio za fudbal, kao i većina dece. I za odbojku. To mi se nekako sviđalo. Za nju sam se vezao uz pokojnog oca, jer je i on igrao odbojku. Beograd Prvo sećanje na Beograd bila je osnovna škola, koju sam ovde završio. Išao sam u odeljenje s trenerom i selektorom juniorske košarkaške reprezentacije Nenadom Stefanovićem. Tu smo
