„Највише ме плашио тај њен поглед“: Бранка Катић о одрастању поред мајке са биполарним поремећајем

Како је описала, мајка се осетила толико уморно „као да је свет исцедио све што је имала у себи“. „Тата, моја старија сестра и ја у први мах смо били у чуду. Нисмо знали што се дешава. Као да је одједном постала нека друга особа. Пре тога је била весела и нежна мама. Одједном је добила изгубљен, празан поглед, свега ју је било страх. И није желела помоћ. Дуго је одбијала да одемо код лекара, касније је врло тешко прихватила да мора редовно узимати терапију,