Технологија: Ривалитет САД и Кине подстиче улагања у свемирску трку
Трка за повратак на Месец покреће америчка улагања у приватни сектор свемирских фирми.
Сједињене Америчке Државе се налазе „у свемирској трци са Кином за повратак на Месец&qуот;, тврди шеф Америчке свемирске агенције (НАСА) Бил Нелсон.
У интервјуу за ББЦ, Нелсон каже да жели да буде сигуран да „ћемо тамо стићи први&qуот;.
Његови коментари оживљавају успомену на шездесете и седамдесете, када је НАСА била у свемирској трци са Совјетским Савезом.
Али, пола века касније, НАСА ангажује приватне компаније за обављање много већег дела посла.
- Америчка свемирска агенција НАСА: Од каскања у трци за свемир, преко слетања на Месец, до највећег телескопа
- Слетање на Месец - теорије завере и истина
- Како су Совјети три пута стигли на Месец пре Американаца
Нелсон каже да су оне кључне јер омогућују да огромни трошкови буду подељени и да НАСА искористи „креативност предузетника из приватног сектора&qуот;.
Он издваја Спејс Икс Илона Маска, који је 2021. године добио уговор вредан три милијарде долара да изгради лунарни слетач, а развио је и најмоћнију ракету свих времена.
Друге приватне фирме такође имају користи од те свемирске трке.
Почетком ове године, агенција је потписала споразум вредан 3,4 милијарде долара са Блу Ориџином Џефа Безоса - такође за изградњу слетача, али за каснија слетања на Месец.
То су само две компаније које имају користи од милијарди долара владиних средстава.
То је новац који се троши, макар делимично, да би се одржала предност у односу на Кину усред све јачих напетости између две највеће економије света.
Крајем августа, Индија је постала четврта земља која је успела да оствари меко слетање на Месец и прва која је стигла до области лунарног јужног пола.
Упркос том успеху, кинески свемирски програм је ипак остао под најбуднијим оком НАСА-е.
Кина је једина земља која има властиту свемирску станицу, већ је вратила месечеве узорке на Земљу и има планове да стигне до поларних области месечеве површине.
То брине Нелсона.
„Највише сам збринут да ћемо наћи воду на јужном месечевом полу, да ће Кина стићи тамо пре и рећи: 'Ова област је сада наша. Не можете доћи овде, то је наше'.&qуот;
Он тврди да поступци Кине приликом градње вештачких острва како би могла да се позове на суверенитет у деловима Јужног Кинеског мора поткрепљује ту његову забринутост.
Нелсон истиче да Кина није пристала на Артемидин споразум предвођен Америком, који би требало да се користи као оквир за најбољу праксу понашања у свемиру и на Месецу.
Кина каже да је посвећена мирном истраживању свемира и претходно је одбацила америчку забринутост због њеног свемирског програма као „кампању блаћења против нормалних и разумних кинеских подухвата у далеком свемиру&qуот;.
Овај ривалитет подстиче огромна улагања НАСА-е.
За годину дана до септембра 2021. године, агенција каже да је њено улагање за америчку економију вредело 71,2 милијарде долара - што је повећање од 10,7 одсто у односу на претходну годину.
Иако велика имена као што је Спејс Икс можда привлаче највише наслова у медијима, НАСА-ино трошење залази много дубље у економију.
„Четвртина свих наших улагања одлази на мале компаније&qуот;, каже Нелсон.
Тај новац може да убрза развој малих фирми, каже Шинејд О'Саливан, бивша инжењерка НАСА-е а сада свемирска економисткиња у Пословној школи на Харварду.
Влада се често понаша као прва муштерија старт-ап фирми и ти уговори могу да им омогуће да приступе приватним инвеститорима и сакупе још више новца, каже она.
„Најчешће разговарамо о венчер капиталу и приватном капиталу, међутим, владе су једнако важне, ако не и важније&qуот;, каже Саливан.
Трка за повратак на Месец можда је високог профила, али је помогла да дође до експлозије других свемирских активности које би могле бити много профитабилније.
Русија је 1957. године постала прва земља која је послала сателит у орбиту док је учествовала у првобитној свемирској трци са САД.
Тренутно има нешто више од 10.500 сателита који круже око Земље, према подацима Европске свемирске агенције.
Током протекле деценије, Чед Андерсен, оснивач инвестиционе фирме Спејс Капитал сматра Спејс Икс заслужним за највећи раст индустрије.
„Једини разлог зашто сада уопште говоримо о свемиру као инвестиционој категорији је Спејс Икс&qуот;, каже он.
„Пре нешто више од 10 година, пре њиховог првог комерцијалног лета, читавим тржиштем је доминирала влада.&qуот;
Око половине сателита који су сада у орбити лансирано је у последње три године, према аналитичкој фирми БрајсТек.
То је углавном тако захваљујући двема компанијама - Ван Веб и Старлинку Илона Маска.
„Свемирска економија је много већа од пуких ракета и сателитске опреме. То је невидљива кичма која покреће нашу глобалну економију&qуот;, објашњава Андерсон.
Уз све већи број сателита у орбити, он каже да све већи број компанија проналази нове начине за употребу података које они обезбеђују, укључујући у пољопривреди, осигурању и поморској индустрији.
Новозеландски РокетЛеб још је један велики играч у свемирској економији.
Као Спејс Иксов ривал, он је већ извршио 40 лансирања за муштерије, укључујући НАСА-у и друге америчке владине агенције.
Њен оснивач Питер Бек је од инжењера машина за прање судова прешао на лансирање ракета у свемир и каже да је то само врх леденог брега кад су у питању потенцијали за финансирање који се крију ван Земље.
„Лансирање има потенцијал од 10 милијарди долара. Потом је ту инфраструктура, као што је прављење сателита, која има потенцијал од 30 милијарди долара. И на крају су ту апликације, које имају потенцијал од 830 милијарди долара.&qуот;
- Давид Вујић и Аполо: Како је инжењер српског порекла остварио амерички сан
- Србин који је послао човека на Месец
Он није усамљен у тим грандиозним тврдњама.
Америчка инвестициона банка Морган Стенли проценила је да би глобална свемирска индустрија до 2040. године могла да достигне вредност од билион долара годишње.
Шта би могло бити следеће за приватне фирме које се баве свемирским путовањима?
Бек је опрезан кад су у питању потенцијали на Месецу, поготово рударство.
„У овом тренутку није економски исплативо ићи на Месец, рударити тамо и доносити руде назад на Земљу.&qуот;
Бил Нелсон из НАСА-е види могућност у медицинским истраживањима.
Он указује на корисна истраживања узгоја кристала која је 2019. године на Међународној свемирској станици вршила фармацеутска фирма Мерк, а што је помогло у развоју лечења канцера.
Он такође каже да би оптичка влакна могла да се праве много ефикасније у бестежинском стању.
„На крају ћете видети да ће доћи до много пословних активности у ниској Земљиној орбити.&qуот;
Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук
(ББЦ Невс, 10.09.2023)
