Sva su jutra u bolnici siva: Odlomak iz knjige „Srž“ Peđe Obradovića

Baš je takva bila i ta oktobarska zora, kada su nas, po običaju, sestre probudile paleći veliko svetlo u sobi uz poklič: „Ajmo, merenje temperatureeeeee!“, pa mi, kao po komandi, vadimo svoje toplomere i mećemo ih pod pazuh. Malo sam i uzbuđen, a to nije ono pozitivno, nego anksiozno uzbuđenje, jer kada mi izvade krv i kada doručkujem, idem pod ruku doktora Z., koji će mi iglom probosti grudnu kost i uzeti uzorak koštane srži za analizu. „Hajde, Viljeme Tele!“,