Apel NVO međunarodnoj javnosti: Demokratska Srbija je preduslov za evropski Zapadni Balkan

U apelu, koji je na kraju trodnevne Beogradske bezbednosne konferencije pročitala predsednica Evropskog pokreta u Srbiji Jelica Minić, 12 nevladinih organizacija navodi da je "danas postalo očigledno da politika pomirenja i saradnje s režimom u Srbiji neće uroditi plodom".

"Iz tih razloga, apelujemo na EU, njene članice i druge zapadne partnere da promene politiku sklapanja sumnjivih dogovora s autokratskim liderima, da osiguraju nastavak pregovora o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, da hitno uđu u struktuirani dijalog s prodemokratskim i pro-EU akterima u zemlji i regionu, da se uzdrže od uvođenja sankcija koje bi uticale na srpsko stanovništvo, da podrže napore da se osiguraju ravnopravni uslovi na decembarskim izborima u Srbiji kako bi bili fer i slobodni", navodi se u apelu.{image2}

Organizacije potpisnice apela, među kojima su Evropski pokret u Srbiji, CRTA, Građanske inicijative, Beogradski centar za bezbednosnu politiku, Centar savremene politike, Centar za međunarodne i bezbednosne poslove (ISAC fond), navode da je potrebno "promeniti trenutnu politiku sklapanja sumnjivih dogovora s autokratskim liderima, jer se time žrtvuje demokratija u regionu radi postizanja kratkoročne stabilnosti".

U apelu, koji su potpisali i Inicijativa mladih za ljudska prava, Beogradski centar za ljudska prava, Komitet pravnika za ljudska prava - YUCOM, Autonomni ženski centar, Slavko Ćuruvija fondacija i Partneri Srbija, stoji da je potrebno osigurati i kažnjavanje počinilaca zločina i sprečiti nacionalističke političare da odvedu Zapadni Balkan "na ivicu još jednog talasa haosa i uništenja".{image3}

"Prepoznajući da je rizik od izbijanja konflikta u regionu (posebno na Kosovu i Bosni i Hercegovini) veći nego ikada nakon 1999. godine, očekujemo da EU i NATO učine sve kako bi očuvali mir na Zapadnom Balkanu", navodi se u apelu zapadnim partnerima Srbije.

Nevladine organizacije apeluju na EU, njene članice i druge zapadne partnere da se uzdrže "od uvođenja opštih ekonomskih ili drugih sankcija koje bi uticale na srpsko stanovništvo", jer bi takav potez "samo ojačao protivzapadne narative promovisane od strane režima i gurnuo Srbiju bliže ruskom taboru".

Potpisnice apela ukazuju da su Srbija i Zapadni Balkan "ponovo na raskršću" i da je "došao trenutak" ili da se ostvari dugoročni mir i prosperitet kroz proces evropskih integracija ili da region ponovo upadne "u fatalni vrtlog autokratije i konflikata".{image4}

"Normalizacija odnosa Beograda i Prištine i rešavanje svih sporova u regionu neće biti moguća bez oslobađanja države i potpunog uspostavljanja demokratije u Srbiji. Građanima Srbije je uskraćen pristup slobodnim i nezavisnim medijima. Putem usklađenih postupaka medija pod direktnom kontrolom vlasti, građani su izloženi neprestanoj antizapadnoj i ostaloj populističkoj propagandi koja je u potpunoj suprotnosti s deklarisanim zalaganjem vlade za članstvo zemlje u EU", navodi se u apelu.

Dodaje se da je, kao rezultat toga, podrška građana članstvu Srbije u EU na najnižem nivou u poslednjih deset godina, i da više od 65 odsto građana vidi Rusiju kao najvećeg prijatelja zemlje.

"Potkopavanjem ustavnog poretka Srbije i uspostavljenih sistema podele vlasti, predsednik Republike je prisvojio ovlašćenja vlade, Narodne skupštine i čak pravosuđa. Nacionalizam, korupcija i organizovani prekogranični kriminal neprestano rastu. Regionalni odnosi su zategnuti, pitanje Kosova je došlo do bezizlazne situacije, a orijentacija spoljne politike Srbije podeljena je između imitiranja integracije u EU i bliskih veza s Rusijom", navodi 12 nevladinih organizacija.

U apelu piše i da su oružani sukob u Banjskoj, 24. septembra, i reakcije iz Beograda koje su usledile, "otkrili da se vlast retko kad vodi osnovnim vrednostima i zaštitom prava svojih građana, već da je više vođena zvanično promovisanom populističkom retorikom".

"Podržavajući ljude povezane s organizovanim kriminalom, koji su pod američkim sankcijama, i proglašavajući ih za branioce srpskih interesa na Kosovu, režim Srbije gradi preteće strukture na Kosovu dok se pretvara da je konstruktivan partner u dijalogu. Njegova desetogodišnja politika, narativi i postupci stvorili su plodno tlo za nedavne tragične događaje, čime je destabilizovana sigurnost čitavog regiona", dodaje se.

Navodi se i da je vlast Srbije u poslednjih deset godina "bila jedini sagovornik za evropske i druge međunarodne partnere" zemlje i ukazuje da je to bila "pragmatična strategija kako bi se razgovaralo s vladajućim snagama u zemlji, u nadi da će to doneti pozitivne rezultate".

Potpisnici apela ukazuju da građani Srbije "protestuju na ulicama već više od 23 nedelje zbog masovnih pucnjava koje su se dogodile 3. i 4. maja u beogradskim opštinama Vračar i Mladenovac, tražeći odgovornost za neuspeh institucija u sprečavanju ovih događaja i protiv sveprisutnog državno sponzorisanog nasilja i kontrole medija".

"Uprkos izveštavanju civilnog društva i medija o napadima, klevetama i nasilju koje su pokrenuli ili tolerisali zvaničnici vlade, većina EU i međunarodnih partnera ostala je nema", dodaje se u apelu.