Апел НВО међународној јавности: Демократска Србија је предуслов за европски Западни Балкан

У апелу, који је на крају тродневне Београдске безбедносне конференције прочитала председница Европског покрета у Србији Јелица Минић, 12 невладиних организација наводи да је "данас постало очигледно да политика помирења и сарадње с режимом у Србији неће уродити плодом".

"Из тих разлога, апелујемо на ЕУ, њене чланице и друге западне партнере да промене политику склапања сумњивих договора с аутократским лидерима, да осигурају наставак преговора о нормализацији односа Београда и Приштине, да хитно уђу у структуирани дијалог с продемократским и про-ЕУ актерима у земљи и региону, да се уздрже од увођења санкција које би утицале на српско становништво, да подрже напоре да се осигурају равноправни услови на децембарским изборима у Србији како би били фер и слободни", наводи се у апелу.

Организације потписнице апела, међу којима су Европски покрет у Србији, ЦРТА, Грађанске иницијативе, Београдски центар за безбедносну политику, Центар савремене политике, Центар за међународне и безбедносне послове (ИСАЦ фонд), наводе да је потребно "променити тренутну политику склапања сумњивих договора с аутократским лидерима, јер се тиме жртвује демократија у региону ради постизања краткорочне стабилности".

У апелу, који су потписали и Иницијатива младих за људска права, Београдски центар за људска права, Комитет правника за људска права - ИУЦОМ, Аутономни женски центар, Славко Ћурувија фондација и Партнери Србија, стоји да је потребно осигурати и кажњавање починилаца злочина и спречити националистичке политичаре да одведу Западни Балкан "на ивицу још једног таласа хаоса и уништења".{имаге3}

"Препознајући да је ризик од избијања конфликта у региону (посебно на Косову и Босни и Херцеговини) већи него икада након 1999. године, очекујемо да ЕУ и НАТО учине све како би очували мир на Западном Балкану", наводи се у апелу западним партнерима Србије.

Невладине организације апелују на ЕУ, њене чланице и друге западне партнере да се уздрже "од увођења општих економских или других санкција које би утицале на српско становништво", јер би такав потез "само ојачао противзападне наративе промовисане од стране режима и гурнуо Србију ближе руском табору".

Потписнице апела указују да су Србија и Западни Балкан "поново на раскршћу" и да је "дошао тренутак" или да се оствари дугорочни мир и просперитет кроз процес европских интеграција или да регион поново упадне "у фатални вртлог аутократије и конфликата".{имаге4}

"Нормализација односа Београда и Приштине и решавање свих спорова у региону неће бити могућа без ослобађања државе и потпуног успостављања демократије у Србији. Грађанима Србије је ускраћен приступ слободним и независним медијима. Путем усклађених поступака медија под директном контролом власти, грађани су изложени непрестаној антизападној и осталој популистичкој пропаганди која је у потпуној супротности с декларисаним залагањем владе за чланство земље у ЕУ", наводи се у апелу.

Додаје се да је, као резултат тога, подршка грађана чланству Србије у ЕУ на најнижем нивоу у последњих десет година, и да више од 65 одсто грађана види Русију као највећег пријатеља земље.

"Поткопавањем уставног поретка Србије и успостављених система поделе власти, председник Републике је присвојио овлашћења владе, Народне скупштине и чак правосуђа. Национализам, корупција и организовани прекогранични криминал непрестано расту. Регионални односи су затегнути, питање Косова је дошло до безизлазне ситуације, а оријентација спољне политике Србије подељена је између имитирања интеграције у ЕУ и блиских веза с Русијом", наводи 12 невладиних организација.

У апелу пише и да су оружани сукоб у Бањској, 24. септембра, и реакције из Београда које су уследиле, "открили да се власт ретко кад води основним вредностима и заштитом права својих грађана, већ да је више вођена званично промовисаном популистичком реториком".

"Подржавајући људе повезане с организованим криминалом, који су под америчким санкцијама, и проглашавајући их за браниоце српских интереса на Косову, режим Србије гради претеће структуре на Косову док се претвара да је конструктиван партнер у дијалогу. Његова десетогодишња политика, наративи и поступци створили су плодно тло за недавне трагичне догађаје, чиме је дестабилизована сигурност читавог региона", додаје се.

Наводи се и да је власт Србије у последњих десет година "била једини саговорник за европске и друге међународне партнере" земље и указује да је то била "прагматична стратегија како би се разговарало с владајућим снагама у земљи, у нади да ће то донети позитивне резултате".

Потписници апела указују да грађани Србије "протестују на улицама већ више од 23 недеље због масовних пуцњава које су се догодиле 3. и 4. маја у београдским општинама Врачар и Младеновац, тражећи одговорност за неуспех институција у спречавању ових догађаја и против свеприсутног државно спонзорисаног насиља и контроле медија".

"Упркос извештавању цивилног друштва и медија о нападима, клеветама и насиљу које су покренули или толерисали званичници владе, већина ЕУ и међународних партнера остала је нема", додаје се у апелу.