Смирна – Александов сан
Дојче веле 14.10.2023
Нигде никога. Током целог боравка у Измиру град ми није био овако близак, скоро само мој. Ово је место са којег могу да га обухватим погледом као да га грлим. И да до миле воље ћутим.
Трећег јутра у Измиру запутимо се трамвајем дуж обале ка југу. Изађемо на станици Караташ. Измирски залив светлуца на јутарњем сунцу. Прелазимо булевар који је деведесетих отет од мора и залазимо у градску четврт која се на први поглед не разликује од осталих крајева у Измиру. Само што је стрмина захтевала да свака наредна улица која води паралелно дуж обале буде неколико метара изнад претходне. Степенице које попречно повезују ове улице као да воде у небо. Кварту
