Ni traga od ljudskosti, a ni zdravog razuma

Njima pokušavam da umirim osećaj koji me u tom trenutku muči. Skoro uvek uspe. Ovaj put, bojim se, to neće biti slučaj jer ovaj tekst pišem iz nemoći. Istinske i duboke. A ta nemoć teško može da prođe nakon par hiljada ispisanih karaktera. Druga solucija je da ne uradim ništa, a to više sebi ne mogu da dozvolim jer baš zbog nečinjenja, i to onog kolektivnog, tačnije globalnog, osećam pomenutu nemoć. Istovremeno, odlično znam da ovaj tekst ništa neće promeniti, osim