Otvorena stanična zgrada na železničkoj stanici Beograd centar

Stanična zgrada železničke stanice Beograd centar (Prokop) otvorena je danas, iako se ona koristi i zvanično vodi kao glavna beogradska železnička stanica od jula 2018. godine.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je na otvaranju stanične zgrade da je, od kada je on na vlasti, u Prokop uloženo 25 miliona evra kroz kuvajtske kredite, zatim 61,2 miliona za različite radove od 2014. do 2022. godine, kao i dodatnih 15 miliona evra za staničnu zgradu.

"Nije ovo samo beogradska železnička stanica. Uvek sam smatrao da je važno da razvijamo i druge gradove. Zato je važno da nam ovo bude samo podstrek, a mi već radimo na pruzi Niš-Brestovac prema Leskovcu. To je 23 kilometra, prosečna brzina će biti 120 kilometara na sat", rekao je Vučić.

Čim bude završena brza pruga do Niša, prema najavama do 2027. godine, Vučić je najavio da će Srbija sa Evropskom unijom sklopiti sporazum o gradnji pruge do Preševa, odnosno granice sa Severnom Makedonijom.

"Nadam se da će naša makedonska braća da produže dalje i ka grčkoj granici i ka Skoplju, da možemo veoma brzo da stižemo", rekao je Vučić.

Podsetio je da se radi i 108 kilometara brze pruge između Novog Sada i Subotice, koja će biti završena 2024. godine.

"Verujem da će godinu, godinu i po posle toga i naši mađarski prijatelji završiti svoj deo pruge, pa ćemo za dva sata i 45 minuta ići do Budimpešte. Četiri i po sata do centra Beča", kazao je Vučić.

Gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić naveo je da su se, od kada se nalazi na toj funkciji, u Beogradu desila možda i četiri najznačajnija infrastrukturna projekta.

"Započeti su radovi na beogradskom metrou, završena je železnička stanica Prokop na kojoj se danas nalazimo. Za nekih mesec i po dana će biti otvorena nova autobuska stanica, na koju će biti premešten sav putnički saobraćaj, a završena je i obilaznica koju smo čekali nekoliko desetina godina", kazao je Šapić.

Najavio je da će grad od sledeće godine krenuti u izgradnju propratnih saobraćajnica, odnosno glavne veze autoputa sa železničkom stanicom.

"Rade se dve petlje koje će omogućiti kolnom saobraćaju da bude direktno povezan sa Prokopom. Radimo i idejno rešenje, nadam se da će biti moguće, o povezivanju železničke stanice pešačkim putem (pasarela preko autoputa) sa Kliničkim centrom, porodilištem i Ulicom kneza Miloša", kazao je gradonačelnik.

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik ocenio je da je izgradnja železničke zgrade "pobeda" Beograda i Srbije, ali i srpskog naroda, jer je i Republika Srpska ponosna na sve što se dešava u Srbiji.

"Ovo je koncentracija napretka koju mislim da Srbija nije imala, a verujem i da će veoma teško to dosegnuti u buduće vreme. Nažalost i zbog ovih globalnih problema. Ali je važno da ostane okupljena, da bude posvećena, da se drži Aleksandra Vučića. Ako je Srbija takva, snažna i okupljena, onda je i Republika Srpska sigurna", kazao je Dodik.

Naveo je da je dugo u vođstvu Republike Srpske i da su prošli mnogi predsednici Srbije koji su ga "tapšali po ramenu", a da se, od kada je Vučić tu, "nađe i po kojih 100 miliona evra za Republiku Srpsku".

Izgradnja nove glavne beogradske železničke stanice počela je 1976. godine, a obustavljena je posle dve godine.

Radovi su nastavljeni 1996. godine, da bi 2001. bili ponovo obustavljeni.

Obimniji radovi u Prokopu nastavljeni su u decembru 2014. godine, a u januaru 2016. je završena prva faza izgradnje stanice.

Izgradnju stanične zgrade na 5.600 kvadrata finansirala je privatna kompanija "Reilvej Siti", a radovi su počeli u avgustu 2022. godine.

Kroz stanicu sada saobraća oko 300 putničkih vozova dnevno.

(Beta, 10.20.2023)