Сведок Дедић на суђењу Тачију: ОВК ми у јуну 1999. отела сина, више га нисам видео живог

По оптужници, његовог сина Бобана Дедића, који је тада имао 37 година, крајем јуна 1999. године у околини Ораховца, убили су припадници ОВК, а његово тело никада није пронадјено.

Сведок Дедић рекао је да, по окончању сукоба на Косову у јуну 1999. године, није желео да напусти Ораховац са српским снагама, као што је то учинила већина Срба, и да је, с породицом, остао да живи у албанском делу града.

Убрзо су, медјутим, у сведоков стан дошли војници ОВК и њихов локални командант Исмет Тара.

Тражили су оружје, претили и злостављали Дедиће, а сутрадан им је Тара затражио кључ од стана и поручио им да оду за 15 минута, што су и учинили.

Предраг Дедић посведочио је да му сина Бобана припадници ОВК одвели 18. јуна 1999. године док је био с мајком Божаном, којој су рекли да морају да с њим обаве "информативни разговор".

Сведок је изјавио да је покушао да додје до сина у полицијској станици и у оближњем ватрогасном дому, али да му војници ОВК то нису дозволили.

Код Дедића су, убрзо потом, дошли командант ОВК Тара и немачки припадник Кфора по имену Стефан.

"Тара ми је рекао да ми је син безбедан и да ће сутра бити пуштен", описао је сведок.

То се, медјутим, није догодило, а на Дедићево питање где му је син, Тара је одговорио да "не зна" и препоручио му "да се губи што пре".

Сведок је нагласио да за отмицу сина сматра одговорним Тару, кога је од пре рата познавао као власника ћевабџинице.

Тара му је рекао и да је припадник Кфора Стефан "прекомандован у Призрен".

"Претпостављам да је Стефан желео да ми врати сина, али да је ОВК био моћнији и одлучивао је о томе. Иако је Кфор требало да нас штити. ОВК му није дао то право", нагласио је Дедић.

Бобан Дедић више није био видјен жив.

Његов отац веровао је да је ОВК држала Бобана заједно с другим српским притвореницима у ватрогасном дому у Ораховцу, а то му је, како је рекао, потврдила супруга Петка Пелевића, који је тамо био насмрт пребијен.

"Знам тачно да је ту био сабирни центар, одатле су одводили и убијали", казао је сведок преко видео везе.

Заједно с Тачијем, оптужени су и ратни чланови Главног штаба ОВК Кадри Весељи, Реџеп Сељими и Јакуп Краснићи.

У 10 тачака, Тачи, Весељи, Сељими и Краснићи оптужени су за: прогон на политичкој и етничкој основи, затварање, незаконито хапшење и притварање, друге нехумане поступке, окрутно поступање, присилни нестанак, мучење и убиства.

Оптужница Тачија, Весељија, Сељимија и Краснићија терети за злодела почињена у 42 нелегална притвора ОВК на Косову и у Албанији од марта 1998. до септембра 1999. године над приближно 407 притвореника, од којих је најмање 98 убијено.

Пре почетка судјења, тужиоци су именовали 75 убијених, од којих је 51 особа српске националности, 23 жртве су Албанци, а једна је Ром.

Кривична дела из оптужнице квалификована су, у шест тачака, као злочини против човечности, а у четири тачке као ратни злочини.

За те злочине, по оптужници, Тачи и саоптужени сносе и индивидуалну и командну одговорност.

Према оптужници, Тачи, Весељи, Сељими и Краснићи били учесници у удруженом злочиначком подухвату.

Циљ тог злочиначког подухвата било је преузимање контроле над целим Косовом насиљем над свима које је ОВК сматрала противницима - Србима, Ромима и Албанцима проглашеним за "издајнике", "шпијуне" и "колаборанте" са српским властима.

Оптужени су, у време обухваћено оптужницом, били чланови Главног штаба ОВК: Тачи као политички комесар, касније и заповедник, Весељи као шеф обавештајне службе, Сељими као главни оперативац, а Краснићи као заменик команданта и портарол.

У привременој влади Косова, проглашеној у марту 1999. године, Тачи је био премијер, Весељи министа за обавештајне послове, Сељими министар унутрашњих послова, а Краснићи портарол.

Сви оптужени, који су ухапшени на Косову 4. и 5. новембра 2020. године, у првом појављивању пред судом, од 9. до 11. новембра исте године, изјаснили су се да нису криви за злочине из оптужнице.

Тачи и саоптужени су од хапшења у судском притвору у Схевенингену, а суд је више пута одбио њихов захтев да буду привремено ослободјени.