Кад Србин да реч: Подигла се палата и у њој похрањено – национално благо

А нада се, сваким даном проведеним на узбурканом мору губила, гасила, до оног трена када је пред очима угледао натпис „Деванха“, исписан на крми брода. И тада се заклео- звац́е се „Деванха“, и биц́е лепотица. Да човек вреди, колико вреди његова реч, као и то да реч заклетве још више вреди ако се у тешком трену да (а куд ц́еш тежег трена од смртног часа приближавања) знао је прекаљени српски ратник, носилац Албанске споменице и учесник Балканских ратова Никола