Израел и Палестинци: Два писца која су пружили руку преко провалије

Били су исто годиште и говорили су заједничким језиком. Не арапским. Не хебрејским. Не енглеским. Већ речником већим од самих речи, хуманошћу која је ишла даље од језика било ког племена.

Ахмед и Јувал. Палестинац и Израелац. Обојица двадесетдевотогодишњаци.

Благог гласа, али убедљиви, двојица писаца су веровали у описивање ствари онаквима каквима их виде.

Ахмед је живео иза зида који је ограничавао два милиона људи у Појасу Газе.

Његов пријатељ Јувал је живео на другој страни Јерусалима, син средњекласне јеврејске породице.

Спојиле су их њихове приче.

• Како превремено рођене бебе преживљавају у Гази
• Најлепше насеље у Гази више не постоји
• „Рат који је другачији од других“: Како до мира усред смрти и геополитике сукоба у Гази

Јувал је читао Ахмедове записе о палестинским животима у Гази на интернет страници и обратио му се са идејом.

Шта ако буде могао да нађе Израелце који ће превести његове приче на хебрејски?

„Причали смо сат времена и било је веома, веома занимљиво&qуот;, присећа се Јувал.

„И кад је истекао тај сат, рекао ми је: 'Никад до тад нисам разговарао са Израелцем у животу.' И рекао је: 'Да ли смем да ти поставим нека питања?' Од особе која интервјуише постао сам испитаник. И разговарали смо сатима током тог првог позива.&qуот;

Заједно су основали Преко зида на Фејсбуку.

Наслов потиче од 59,5 километара дуге и седам метара високе граничне баријере која раздваја Палестинце у Гази од израелске територије.

Сва кретања из Газе и у њу контролише Израел.

Ахмед је охрабривао палестинске писце да деле његова дела.

Око две стотине Израелаца јавило се да их преведе на хебрејски.

Те приче су умеле да изазову бесне реакција Израелаца.

Као што обојица кажу, „ено ти га Хамас па криви њега за своје проблеме&qуот; био је чест одговор.

„Ми имамо већу одговорност, одговорност према нашим породицама, нашим људима у Гази, којима је потребан глас, и којима је потребан неко да затражи правду за њих&qуот;, каже Ахмед.

Деценијама стари сукоб произвео је десетине група посвећених стварању веза између Израелаца и Палестинаца, од невладиних организација које се боре против изградње насеља на палестинској територији, до женских група које се залажу за мир и организација које стварају везе између палестинске и израелске деце.

Током свих година сукоба и политичких неуспеха увек је било појединаца и група вољних да покушају да се - метафорички - замисле у туђој кожи.

„Ја сам неко ко мрзи ратове&qуот;, каже Ахмед.

„Ја сам неко ко страствено и свим срцем верује у мир и миран отпор. Никад нећу позивати на ратове.&qуот;

Ахмед је 2019. године добио прилику да студира у Лондону.

Тамо је наставио да пише онлајн о Гази.

А онда је уследио тренутак који је покренуо катастрофални рат.

Седмог октобра је Хамас напао Израел убивши 1.400 Израелаца, од којих су огромна већина били цивили.

Отето је више од 200 Израелаца и они се још увек држе као таоци у Гази.

Израелско друштво је претрпело трауму.

Зарекавши се да ће уништити Хамас, ИДФ (Израелске одбрамбене снаге) покренуле су кампању немилосрдних ваздушних напада.

Уследила је копнена офанзива.

Из Лондона, Ахмед је пратио вести, мислећи непрестано на своју породицу, под опсадом у Гази.

Његова родбина се окупила на једном месту у стану ради властите безбедности.

• УН кажу да су Израел и Хамас починили ратне злочине - шта каже право
• Живот у Појасу Газе: Све што треба да знате
• Како је лубеница постала симбол Палестинаца

Две недеље од избијања рата, 22. октобра, пројектил је погодио зграду убивши 21 члана Ахмедове породице.

Он набраја мртве: „Мој отац, двојица браће, три сестре, 14 нећакиња и нећака, који су још деца, млађи од 13 година.&qуот;

Његова мајка је умрла од рака три године раније.

Одједном је остао сасвим сам.

„Сем уколико нисте доживели оно што и ја, не можете да разумете кроз шта пролазим&qуот;, каже он.

„Не бих пожелео оно што ми се десило никоме, чак ни мом најгорем непријатељу.&qуот;

На фотографијама на којима је са изгубљеном породицом, Ахмедове очи су блиставе и срећне, посебно са младим нећацима и нећакињама са којима се играо и које је чашћавао.

Ових дана је Ахмед непрестано анксиозан и немиран.

Узима пилуле да би пробао да спава.

„Ово је мој живот сада&qуот;, каже он.

Кад је Јувал видео вест о Ахмедовој породици, испрва није могао да нађе речи шта да му каже.

„И од тог тренутка сам само плакао&qуот;, каже Јувал.

„Провео сам читав дан покушавајући да му напишем нешто. Нисам знао шта да кажем. Рекао сам му само колико ми је жао.&qуот;

Прошло је неколико дана и Јувал је почео да се пита да ли ће се икада поново чути са својим пријатељем.

А онда је стигла гласовна порука.

Био је то Ахмед, гласа изобличеног од туге, али и даље његов пријатељ.

Захвалио се Јувалу што се јавио и рекао му да га сада још више поштује.

Ахмед је рекао да уме да раздвоји Јувала од израелског пилота који је бацио бомбу од које је страдала његова породица.

Кад сам се срео са Јувалом у Јерусалим, он води рачуна да не говори у име свог пријатеља.

Желим да знам да ли ће они сарађивати некада у будућности.

„Мислим да то морате њега да питате&qуот;, одговара Јувал.

„Што се мене тиче, хоћемо. Као што сам му рекао: 'Обећао сам ти. Нећу стати.'&qуот;

Став који је Јувал заузео не пролази без последица.

Изгубио је пријатеље због залагања за палестинска права.

У тренутној узаврелој атмосфери рата, он је свестан да претња насиља „делује много ближе него што је била пре месец дана&qуот;.

Кад поставим питање Ахмеду - хоће ли поново писати за израелску публику - он је опрезан са одговором.

„Не знам да ли ћу наставити да радим за Преко зида или не зато што се у овом тренутку осећам неуспешно. Верујем да смо са Преко зида оманули… Наш циљ је био да спречимо ове ратове, али ми у томе нисмо успели.

„И зато у овом тренутку не знам како ћу убедити друге Палестинце да пишу за Израелце после масакра који су доживели, после губитка живота и кућа.&qуот;

Али онда ми каже да ће он наставити да пише.

Ахмеда не могу да утеше уопштене флоскуле миру и разумевању.

Али његов рад са Јувалом пружа трачак светла у времену испуњеном болом.

„Желим да водимо пристојан људски живот&qуот;, каже он.

„Заслужујемо га.&qуот;

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 11.25.2023)