Bavanište, bilo gde u Srbiji

Ili nije baš tako, ali kao da jeste. I mnogima je bilo rodni dom, ili zavičaj, kao Miši Vasiću, ili penzionrsko utočište kao diplomati Đukiću, a dečak će Borislav Pekić baš tamo – na jastuku od belog perja prgavih banatskih gusaka – sačuvati glavu tokom Drugog rata, ne bi li posle s tom glavom svojeglavom mogao da napiše pola srpske književnosti, od čega dobar deo posthumno. Hoću da kažem: nije pametno olako se poigravati s Bavaništem i Bavaništancima. Trpe dok