Tela ljudi i konja na sve strane, a Sreta bolestan, ne može dalje

Uskim prtinama dubokog snega s mukom se povlači srpska vojska s narodom. Idu i žene, vode nejaku decu. Svi iznemogli, smrznuti, gladni. U dugoj koloni jednog dečaka od 13 godina, svog sestrića, vodi njegova mlada tetka, tek 10 leta od njega starija. Pazi ga i voli kao svoje dete, brine da mu se nešto ne desi. A snežna avet preti i starom i mladom. Taj dečak u koloni je Sreten Marić iz Kosjerića, njegova tetka za koju je od ranog detinjstva blisko vezan (sestra