Сара и њен отац Мошо заједно пишу говоре за сахране и посао им цвета, траже их и у иностранству: "Треба ми неколико сати да то напишем, није лако ни мало"
Блиц 17.12.2023
Свако од нас могао би да посведочи да је губитак вољене особе најтежи тренутак у животу човека и таман када полако постајемо свесни да нека особа са којом смо били блиски више није међу нама и када од бола и туге занемимо, како то обичаји приликом сахрањивања налажу, дође тренутак да проговоримо и опростимо се од вољених како најбоље знамо и умемо.
Сведоци смо, такође, да говори на сахранама могу да буду шаљиви и пуни анегдота из живота покојника, па се кроз јецаје окупљених проломи и смех, баш како би особа коју смо изгубили и желела да буде. Чак и када је реч о оваквим ситуацијама, када последња порука упућена покојнику не мора нужно да буде папир пун бола и туге, писање оваквих текстова није нимало лак задатак. То најбоље зна Мошо Новковић (66) који је у свом окружењу, између осталог, постао познат
