„То није живот, то је робија“

И сузавац прође, али све друго стоји у месту. Можда зафали неки камен из парка крај градске скупштине, али и то ће се решити. Знате шта неће? Људи, они који су нестајали и нестају годинама уназад. Знате зашто? Због инвеститора који очас посла поплочају улицу заливену јецајем, сузом, нечијим вапајем за децом најуреном из земље где су имали намеру да остану, али нису. То се не решава тако лако. Сведочили су ми људи, ту у паркићу, они који нису газили него су