Šest dana u Beogradu sa Najdželom Kenedijem
Velike priče 24.10.2023 | Piše Ljubiša Jovanović
Nigel se obraća konkretno, direktno, sa osmehom, ne libeći se da podrži publiku i ako pljeska između stavova. Lepo nam objasni da se u Bahovo vreme uz muziku jelo i pilo i da smo se mi mnogo profinili u XX veku, pa ćutimo između stavova
Prvih dana decembra 1997, u nekom od “najgorih vremena” u našoj zemlji, pojavio se niotkuda na bini Centra Sava, zajedno sa Beogradskom filharmonijom i Emilom Tabakovim nestašni dečko klasične, ali i jazz/world muzike Nigel Kennedy. Savršeno pamtim prvu probu na koju je došao sa širokim osmehom, pomalo se gegajući, ispunjen muzikom “do vrha”. Uzeo je violinu i pre no što je odsvirao prvi ton, pokrenuo je svaki delić organizma svakog muzičara ponaosob. Svirali smo
