Велика Британија и шпијунажа: Завирите у тајни комплекс који прави технолошке направе за британске шпијуне

Скривен иза пет прстенова бодљикаве жице у парку надомак Милтон Кијнса налази се необична производна радионица.

Никада у њеној осамдесетпетогодишњој историји није отворила врата медијима - све до сада.

У Владином комуникационом центру њеног величанства (ХМГЦЦ) у Хенслоуп Парку праве се предмети који на први поглед делују сасвим обично.

Али то је далеко од читаве приче - уз историјат који обухвата криптографа Алана Тјуринга, херметички затворене собе и поређења са строго поверљивим справицама из филмова о Џејмсу Бонду.

Разлог за максималну безбедност?

Ови предмети се праве за британске шпијуне и помажу им да прикрију њихов рад.

• Алан Тјуринг: Човек који је разбио немачку Енигму и постао отац модерног рачунарства
• Контроверзни чивилук са шпијунском камером продаје се на Амазону
• Ко је био двоструки агент Ким Филби - енглески аристократа и совјетски шпијун

Након што је ББЦ добио ексклузивни приступ овом масовном комплексу, морали смо да предамо телефоне а припадници обезбеђења су нас пратили на сваком кораку.

Могли смо да завиримо - али не и много више од тога - у то шта се дешава унутар комплекса док се ХМГЦЦ истовремено труди да склопи нова партнерства како би задржао предност у шпијунској игри.

„Истински смо отежали људима да ступе у контакт с нама и то је, током историје, био заиста добар метод рада&qуот;, објашњава извршни директор Џорџ Вилијамсон.

Али он каже да је сада дошло време за промену - чак и ако то делује помало „необично&qуот;.

Са зградама анонимног изгледа, место изгледа као обичан индустријски комплекс.

Инжењери, физичари, хемичари, дизајнери, шифранти и други специјалисти раде на нечему што је описано прилично неодређено као „мешавина заната и инжењерије.

У неким областима морамо да носимо антистатичко одело, док нам на другима показују запањујући дијапазон машина.

У њих спадају неке које личе на електронске матичне плоче, ласерске секаче и 3Д штампаче (назване Дарт Вејдер, Лук и Леја у посвети Рату звезда).

• Вера Пешић: Жена у мушком вртлогу шпијунаже
• „На пола пута до суперхероја&qуот;: Мустафа Голубић, тајни агент између мита и истине
• Џон ле Каре - шпијун међу писцима, писац међу шпијунима

Али за шта се тачно користе креације које настају из ових машина?

Део проблема је што, упркос мом великом труду, нико неће да ми каже.

То је зато што су справе које излазе на другом крају строго поверљиве.

Али можете да стекнете слику на основу неких назнака из прошлости.

ХМГЦЦ је настао пред избијање Другог светског рата када су шпијуни и дипломате у Европи морали да комуницирају у тајности и безбедно са Великом Британијом.

То је довело до стварања тајних радио система који су могли да се прокријумчаре у дипломатској торби.

Неке од њих користили су званичници који су бежали из Варшаве док су Немци окупирали Пољску 1939. године да би јављали шта се тамо дешава.

У време кад је избио рат, то се развило у израду мањих радио уређаја даваних агентима из МИ6 који су се падобранима убацивали на непријатељску територију у окупираној Европи да би слали назад обавештајне податке.

Током рата, Тјуринг је живео и радио у Хенслоуп парку.

Најславнији по томе што је разбио нацистичке шифре у оближњем Блечли парку, радио је у ХМГЦЦ-у на развијању уређаја који би омогућио енкрипцију говора.

Постојећи систем који су користиле ратне вође Винстон Черчил и Френклин Д. Рузвелт тежио је 50 тона.

Тјурингов прототип Дилајла пребацивао је шум са грамофона преко говора.

Био је преносив, испред свог времена и још један наговештај шта се прави овде данас.

Модерни шпијуни

„Подозревам да можете да пратите временски след уназад све до онога што се овде дешавало пре 70 или 80 година&qуот;, каже за ББЦ Тјурингов нећак сер Дермот Тјуринг.

„Потреба за безбедном комуникацијом није нестала.&qуот;

На који начин се то, дакле, одражава у савременом свету?

Данас агенти на тајном задатку који оперишу у тзв. „ускраћеним областима&qуот; као што су Русија и Иран морају да комуницирају.

И док ХМГЦЦ одбија да коментарише, други извори кажу да се савремени шпијуни ослањају на ствари као што су предајници који емитују у тајним налетима.

Они могу да се направе тако да изгледају као обични предмети и шаљу информације у делићу секунде.

Замишљам да се управо то прави овде - али нико не жели да ми потврди.

Други предмет који ми показују даје нови наговештај чиме се бави ХМГЦЦ.

То је звучник аутомобилског радија који датира још из тридесетих.

Скривен позади је тајни предајник.

Комуникација је само један део посла.

Али су, чини се, то исто и скривени уређаји за прислушкивање и праћење, мада, поново, званичници остају изузетно ћутљиви кад их питам.

„Највећи део протеклих 85 година правимо системе безбедне комуникације који људима омогућују на често тешким, опасним и забитим локацијама да у тајности комуницирају са Великом Британијом&qуот;, каже Вилијамсон.

„У случају неких наших домаћих националних безбедносних агенција, ми можемо да им помогнемо у делу њиховог истражитељског рада тако што ћемо произвести технологију која им олакшава да обављају задатке као што је присмотра.&qуот;

• Амерички шпијун који је Совјетима одавао информације о атомској бомби
• Шпијун у вашем џепу
• Најуспешнији руски шпијун умакао Британцима јер нису веровали његовој жени

Једна од муштерија ХМГЦЦ-а је МИ5, који можда мора у тајности да прислушкује осумњичене у њиховој кући у Великој Британији или да их прати у возилу.

То може да подразумева сакривање прислушног уређаја у склопу неког свакодневног предмета који нико не би приметио.

Шта би то тачно могло да буде још је једна ствар о којој нико не жели да говори.

Тешко је не рећи да све ово личи на одељење Кју из филмова о Џејмсу Бонду.

Инсајдери тврде да поређење није сасвим на месту - претпостављам зато што не праве ствари које експлодирају или аутомобиле са ракетним бацачима, али тешко је бити потпуно сигуран у то.

У једној просторији са гуменим подом, двоје припадника особља тестирају електронске уређаје да би били сигурни да неће никога ненамерно ударити струја.

На другом месту, предмети који се овде праве тестирају се на екстремним врућинама или хладноћи да би били сигурни да и даље могу да примају и одашиљу сигнале.

Једно од чуднијих места које ми показују зове се Старгејт, запечаћени контејнер украшен малим сивим шиљцима од пене.

Кад ме закључају у њега, помало делује као савремена верзија средњовековне справе за мучење.

Просторија има вртешку која обрће уређај, са сензорима који тестирају какав образац емитује одређени уређај за комуникацију.

То би могло да помогне да се открије колико је вероватно да вас открије непријатељски настројена држава и, такође, можда, како да ви откријете уређаје који се користе на вашој територији.

У оквиру неких врло строгих ограничења, ХМГЦЦ се сада отвара зато што зна да се нова технологија која би могла бити кључна за његове мисије развија у малим старт-аповима и академским круговима.

Та технологија би могла да потиче из поља која немају везе са националном безбедношћу - али могу да имају намене којих њихови творци нису ни свесни.

Раније је строга безбедност онемогућавала било какву сарадњу, али постоји нада да је то сада могуће.

„Идеја је да сада можемо да узмемо наше инжењере и њихове сјајне идеје и сместимо их у исту просторију са људима из бранше или академских кругова&qуот;, каже Вилијамсон.

„У том магичном тренутку кад различите идеје почну да се спајају, изнићи ће нешто заиста посебно.&qуот;

Али како ће се на крају та технологија користити највероватније ће остати тајна, баш и скоро све друго на овој локацији.

Погледајте и ову причу:

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 01.10.2024)