Svemirska istraživanja i Mesec: Priče o preostalim živim Apolovim astronautima

Oni su bili pioniri svemirskog istraživanja, 24 Nasina astronauta, koji su putovali na Mesec u Apolovim misijama šezdesetih i sedamdesetih.

Sada, 2024. godine, ponovo se zahuktava trka za povratak ljudi na mesečevu površinu.

U ponedeljak, Vulkan Kentaur kompanije ULA, jednog od privatnih konkurenata Spejs Iksa Ilona Maska, trebalo bi da se otisne na prvu mesečevu misiju, noseći Astrobotikov Peregrin 1.

Peregrin pretenduje da postane prva američka letelica koja će ostvariti meko lunarno spuštanje još od Apolovog programa.

U novembru, Nasa planira da lansira Aretmis 2, prvu lunarnu ekspediciju sa posadom posle više od 50 godina.

Ona se nada da će novi program dovesti do toga da astronauti ove decenije žive na Mesecu.

• Zemlje koje lansiraju nove misije na Mesec
• Hoće li se čovek vratiti na Mesec: Nasina raketa Artemis stigla na Zemljin satelit
• NASA odložila lansiranje rakete na Mesec
• Indijski rover se provozao po Mesecu

I Kina želi da smesti ljude na mesečevu površinu do 2030. godine.

Ova planirana lansiranja ističu tužnu činjenicu da se broj preostalih živih Apolovih astronauta smanjuje.

Ken Metingli i Frenk Borman iz ovog programa umrli su u roku od nekoliko dana krajem prošle godine.

Sada je preostalo svega osam ljudi koji su putovali dalje od Zemljine orbite.

Ko su oni i kakve su njihove priče?

Baz Oldrin (Apolo 11)

Dvadeset prvog jula 1969. godine, bivši pilot lovca Edvin „Baz" Oldrin izašao je iz sopstvenog lunarnog sletača i postao drugi čovek koji je zakoračio na mesečevu površinu.

Skoro 20 minuta pre toga, njegov komandant Nil Armstrong bio je prvi.

Odrinove prve reči bile su: „Prelep pogled."

„Nije li poseban?", pitao je Armstrong, dodajući da je „veličanstven prizor pred njima",

„Veličanstvena pustoš", odgovorio je Oldrin.

Nikada se nije pomirio sa tim da je bio drugi.

Njegov kolega član posade Majkl Kolins rekao je da je Oldrin „više mrzeo što nije bio prvi na Mesecu nego što je cenio što je bio drugi."

Ali Oldrin je i dalje bio ponosan na vlastito dostignuće.

Mnogo godina kasnije, kad mu je prišao čovek koji je tvrdio da je Apolo 11 pažljivo iskonstruisana laž, 72-godišnji Oldrin ga je opalio pesnicom u vilicu.

„Znam da mi se pridružuju milioni ljudi iz čitavog sveta u tugovanju za odlaskom istinskog američkog heroja i najboljeg pilota kog sam poznavao", izjavio je Oldrin posle smrti Nila Armstronga 2012. godine.

Uprkos kasnijim poteškoćama u životu, nikad nije izgubio apetit za avanturama i pridruživao se ekspedicijama i na Severni i na Južni pol.

U ovoj potonjoj učestvovao je sa 86 godina.

https://twitter.com/TheRealBuzz/status/577486289286598656

Iako je prigrlio status slavne ličnosti, ostao je zagovornik svemirskog programa, pogotovo potrebe da se istražuje Mars.

„Ne mislim da treba samo da odemo tamo i da se vratimo - to smo uradili sa Apolom", kaže on.

Njegovo ime postalo je poznato novim generacijama kao inspiracija za Baza Svetlosnog iz serijala filmova Priča o igračkama.

U januaru 2023, u 93. godini, oženio se četvrti put.

Bil Anders (Apolo 8)

U decembru 1968. godine, Bil Anders je leteo u Apolu 8, prvoj misiji u kojoj su ljudi putovali dalje od niske Zemljine orbite, i prvoj sa živom posadom koja je stigla do Meseca i orbitirala oko njega.

Kad je svemirska letelica izašla iza Meseca četvrti put i našla se ispred njegovog lica, posada je prvi put u ljudskoj istoriji prisustvovala „izlasku Zemlje", a Anders je ovekovečio taj trenutak na filmu.

Prva kolor fotografija Zemlje snimljena iz svemira naširoko se smatra zaslužnom za motivisanje globalnog ekološkog pokreta i dovođenja do nastanka Dana Zemlje, godišnjeg događaja koji promoviše aktivizam i svest o brizi za planetu.

„Došli smo čak ovamo da bismo istraživali Mesec, a najvažnija stvar koju smo otkrili bila je Zemlja", izjavio je kasnije Anders.

Posle povlačenja iz svemirskog programa 1969. godine, Anders je nekoliko decenija uglavnom radio u aeronautičkoj industriji.

Sedamdesetih je i služio kao američki ambasador u Norveškoj.

• Kako izgleda šetnja po Mesecu
• Srbin koji je poslao čoveka na Mesec
• Kako su Sovjeti tri puta stigli na Mesec pre Amerikanaca

Čarls Djuk (Apolo 16)

Samo su četiri čoveka koja su hodala po Mesecu živa.

Jedan od njih je Čarli Djuk.

On je to uradio u 36. godini, što ga čini najmlađim čovekom koji je kročio na lunarnu površinu.

U kasnijem intervjuu za BBC, govorio je o „spektakularnom terenu".

„Lepota svega toga… oštar kontrast između crnila svemira i Mesečevog horizonta… Nikad to neću zaboraviti. Bilo je jako dramatično", prisećao se Djuk.

Ali je on odigrao još jednu značajnu ulogu u Nasinom istraživanju Meseca.

Kada je Apolo 11 sleteo 1969. godine, Djuk je bio taj koji je u kontroli misije kao Komunikator kapsule ili Kapkom, čekao nervozno na drugoj strani veze kad je Nil Armstrong izgovorio:„Hjustone, ovde baza Trankviliti. Orao je sleteo."

„Primljeno, Trankviliti. Čujemo vas na zemlji, imate gomilu ljudi ovde koji su poplaveli, sad možemo ponovo da dišemo", odgovorio je tada Djuk prepoznatljivim južnjačkim akcentom.

„Bio sam iskren, zaista sam zadržavao dah poslednjih minut ili više", rekao je on kasnije za BBC.

Prošle godine je Djuk rekao za BBC da je uzbuđen zbog Nasine misije Artemis, ali je upozorio da novoj generaciji astronauta neće biti lako.

„Izabrali su mesto za sletanje blizu Južnog pola, jer, ako bude bilo leda na Mesecu, biće u toj oblasti. I zato će to biti teško - zato što je tamo dole stvarno surovo. Ali mi ćemo to izvesti."

Čarli Djuk danas živi nadomak San Antonija, u Teksasu, sa Doroti, sa kojom je u braku 60 godina.

Fred Hejz (Apolo 13)

Fred Hejz je bio deo posade Apola 13 koja je zamalo izbegla katastrofu 1970. godine, kada je unutrašnja eksplozija dovela do prekida misije.

Letelica je tada bila na više od 321.000 kilometara od Zemlje.

Čitav svet nervozno je pratio dok je Nasa pokušavala da bezbedno vrati oštećenu letelicu i njenu posadu.

Jednom kad su se vratili, Hejz i njegove kolege Džejms Lavel i Džek Svajgert postali su slavni, na njihovo očigledno iznenađenje.

„Osećam se kao da sam nešto propustio dok sam bio tamo gore", rekao je on voditelju Džoniju Karsonu dok je njegova posada gostovala u Tunajt šouu.

Hejs nikad nije stigao do Meseca.

Iako je bilo planirano da bude komandant Apola 19, ta misija je otkazana zbog smanjenja budžeta, baš kao i svi drugi letovi posle Apola 17.

Kasnije je služio kao probni pilot prototipa spejs-šatla Enterprajz.

Kao i mnogi od njegovih drugih kolega iz programa Apolo, nakon što je napustio Nasu, Hejz je nastavio da radi u aeronautičkoj industriji sve do penzionisanja.

Džejms Lavel (Apolo 8, Apolo 13)

Lavel, Borman i Anders ušli su u istoriju kad su izveli prvu lunarnu misiju u Apolu 8, testirajući komandno-servisni modul i njegove sisteme za održavanje uslova života kao pripremu za kasnije sletanje Apola 11.

Njihova letelica zapravo je uspela da se 10 puta obrne oko Meseca pre nego što se vratila kući.

Lavel je kasnije trebalo da bude peti čovek koji će hodati po mesečevoj površini kao komandant Apola 13, ali, naravno, to se nikad nije desilo.

Umesto toga, njegov bliski susret sa smrću ovekovečen je u filmu Apolo 13, gde ga je glumio Tom Henks.

Posle povlačenja iz Nase 1973. godine, Lavel je radio u telekomunikacionoj industriji.

Merilin, supruga sa kojom je u braku proveo više od 60 godina i koja je dospela u žižu interesovanja medija tokom zloglasnog incidenta, umrla je u avgustu 2023. godine.

Džim Lavel je jedan od samo trojice ljudi koji su putovali na Mesec dvaput, a posle smrti Frenka Bormana u novembru 2023. godine, postao je najstariji živi astronaut.

Harison Šmit (Apolo 17)

Za razliku od većine astronauta iz toga vremena, Šmit nije služio u američkim vazduhoplovnim snagama.

Geolog i akademik, isprva je učio Nasine astronaute šta da traže tokom geoloških lunarnih putovanja, pre nego što je 1965. godine i sam postao naučnik-astronaut.

Šmit je postao deo poslednje misije sa posadom na Mesec, Apolo 17, zajedno sa komandantom Judžinom Kernanom, jedan od dvojice poslednjih ljudi koji su kročili nogom na mesečevu površinu, u decembru 1972. godine.

Kada je napustio Nasu 1975. godine, izabran je u američki Senat iz njegove rodne savezne države Novi Meksiko, ali je služio samo jedan mandat.

Od tada je radio kao konsultant u raznim industrijama, a zadržao se i u akademskim krugovima.

Poznat je i po tome da se oglašavao protiv naučnog konsenzusa o klimatskim promenama.

Dejvid Skot (Apolo 15)

Dejvid Skot, komandant Apola 15, jedan je od svega četvorice živih ljudi koji su hodali po Mesecu, ali je bio i jedan od prvih koji se vozio na njemu.

Skot je, zajedno sa kolegom članom posade Džejmsom Irvinom, 1971. godine isprobao Lunarno lutajuće vozilo (LRV), „čovekova prva kola na Mesecu" kako su ga zvali.

Putujući brzinom od 12 kilometara na čas, LRV je omogućio astronautima da prelaze velike udaljenosti iz lunarnog sletača mnogo brže nego što su to mogli samo na nogama.

„U prvoj misiji nikad ne znate da li će ona biti uspešna.

„Najveće uzbuđenje je izaći, upaliti mašinu i videti da zapravo radi", prisetio se kasnije.

Kada se vratio sa Meseca, Skot je bio na raznim rukovodećim ulogama u Nasi, pre nego što je prešao u privatni sektor.

Radio je i kao konsultant za nekoliko filmskih i televizijskih projekata, među kojima su Apolo 13 i HBO-ova mini-serija Od Zemlje do Meseca.

Tomas Staford (Apolo 10)

Kao komandant Apola 10 u maju 1969. godine, Tom Staford je predvodio poslednju probnu misiju za program pre planiranog sletanja Apola 11.

U toj misiji, Staford i pilot Judžin Kernan postali su prvi članovi posade koji su upravljali lunarnim modulom za sletanje izvan Zemljine orbite.

Ubrzo posle povratka, Staford je imenovan za šefa Astronautske kancelarije, uloga koju je obavljao skoro dve godine.

Godine 1975. bio je Nasin komandant probnog projekta Apolo-Sojuz, prve zajedničke svemirske misije između Amerike i tadašnjeg Sovjetskog Saveza, i preteča Međunarodne svemirske stanice.

Sovjetski kolega Aleksej Leonov postao je njegov doživotni prijatelj.

Zajedno su postigli kratko rukovanje u orbiti, što je bilo naprosto nezamislivo na vrhuncu svemirske trke.

Šta će sve postići sledeće generacije lunarnih avantura?

---

Pogledajte priču o „klincima" koji su osvojili Mesec

---

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 01.22.2024)