Кад оригинал бежи од своје копије, а копија као да се стиди оригинала: Изложба „А истовремено“ Зое Милоша

Бијели папир је изложен потезима пастела, отисцима акрилних и уљених боја, колажним и деколажним елементима, флекама спреја у боји, ситно исписаним словима и тко зна чиме још. Но, кад је дјело “готово”, бива подвргнуто строго дефинираном технолошком процесу: скенирањем, па отискивањем у црно-бијелој верзији, па поновним скенирањем и извртањем у негатив ствара се вјерни визуални антипод изворнику. Што је било свијетло, сад је тамно, гдје је било боје сад је