„Gej sam, a otac me pitao da li ću nositi venčanicu i rekao da će se ubiti ako se oženim muškarcem kojeg volim“

Rekao sam mu da to nije isto, da ne može porediti tako strašne stvari i da je ugao njegovog gledanja potpuno pogrešan, jer se radi o mojoj sreći, a ne o nečemu nakaradnom, pogrešnom ili nečim što utiče loše na moje zdravlje, a on je podigao ton i rekao – ovo što ti radiš je još strašnije. I onda smo malo ćutali. Sve smo već rekli, jer je ovo treći put da vodimo isti višesatni razgovor u gluvo doba noći u kojem ni za jednog od nas ne postoji izlaz iz lavirinta