Zdravlje: Šta je „bolest iks" i kako se svet priprema za moguću novu pandemiju
Medicinski stručnjaci ukazali su na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu o važnosti planiranja u slučaju izbijanja nove globalne pandemije, takozvane „bolesti iks".
Na Svetskom ekonomskom forumu u švajcarskom Davosu, zdravstveni zvaničnici razgovarali su o važnosti pripreme sveta za još jednu moguću pandemiju, nazvane „bolest iks (X)".
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je ranije upozorila da je takva priprema ključna kako bi se izbegla katastrofa zabeležena tokom pandemije kovida-19, kada zdravstveni sistemi nisu bili u stanju da se nose sa brojem zaraženih i obolelih, a izgubljene su milijarde dolara.
- Kako virusi mogu da pobegnu iz laboratorija?
- Zašto je važno da znamo odakle je potekao korona virus
- Vakcine protiv kovida: Šta znamo o rezultatima i neželjenim dejstvima
- Šta se dešava u telu kada se zarazi korona virusom
Šta je bolest iks
Bolest iks ne postoji.
Ovaj hipotetički naziv koristi SZO za neku trenutno nepoznatu zaraznu infekciju koja može da izazove epidemiju, ili, ako se proširi na više zemalja ili kontinenata, pandemiju.
Naziv je skovan pre izbijanja pandemije korona virusa.
Bila je na spisku primarnih bolesti koje je SZO objavio u februaru 2018. godine.
Nacrt plana istraživanja i razvoja (the R&D Blueprint) je globalna strategija koju je osmislila grupa stručnjaka koju je okupila SZO.
Čini je se od planova pripravnosti koji omogućavaju brzo aktiviranje istraživačkih i razvojnih aktivnosti tokom epidemija.
Cilj nacrta je da ubrza dostupnost efikasnih testova, vakcina i lekova koji se mogu koristiti za spasavanje života i izbegavanje krize velikih razmera.
Poslednjih godina bilo je nekoliko epidemija: SARS (teški akutni respiratorni sindrom), svinjski grip, MERS (bliskoistočni akutni respiratorni sindrom), ebola, i kovid-19.
Stručnjaci strahuju da sledeća velika pandemija vreba iza ugla i da bi mogla biti ozbiljnija od one koju je izazvao korona virus koji je uzrokovao bolest kovid-19.
Da li će bolest iks izazvati pandemiju
Iako trenutno bolest iks ne postoji, istraživači, naučnici i stručnjaci se nadaju da će proaktivnim pristupom osmisliti akcioni plan za borbu protiv takvog virusa i pripremiti nacionalne zdravstvene sisteme za moguću pandemiju.
Na Svetskom ekonomskom forumu prošle nedelje, tokom panel diskusije „Priprema za bolest iks" šef SZO dr Tedros Gebrejesus rekao je da je „potrebno uložiti dodatne napore da se zdravstveni sistemi pripreme za višestruke izazove koji su pred nama" u slučaju pojave mnogo smrtonosnije pandemije.
„Naravno, neki ljudi kažu da ovo može da izazove paniku", rekao je on.
„Bolje je predvideti nešto što se može dogoditi, jer se to mnogo puta dešavalo u našoj istoriji, i pripremiti se za to".
Pandemija kovida-19 je iznenadila veći deo sveta kako je BBC i pisao 2021. godine: „Ali, godinama su epidemiolozi i drugi stručnjaci upozoravali da treba da se spremamo za pandemiju".
Većina tih stručnjaka je zabrinuta zbog toga što pandemije potiču od životinja.
Naime, 75 odsto novonastalih bolesti su zoonoze.
To je termin koji opisuje infektivnu bolest koja se može preneti sa životinja na ljude.
Isto je bilo i sa kovidom-19, za koji se veruje da potiče od pangolina (ljuskavca) koji su se prodavali na pijacama u Kini.
Ali, kao i u slučaju kovida-19, smatra se da zoonoze postaju rizičnije zbog ljudskog ponašanja.
Ljudski uticaj na klimu, zadiranje u staništa divljih životinja i putovanja po svetu pomažu širenju bolesti koje prenose životinje.
U kombinaciji sa urbanizacijom, prenaseljenošću i globalnom trgovinom, napravljen je idealan scenario za nove pandemije, smatraju neki stručnjaci
Kako se svet sprema za sledeću pandemiju
Na panel diskusiji na Svetskom ekonomskom forumu, dr Tedros je rekao da je SZO već počela da primenjuju mere za sledeću zarazu.
Među tim merama su osnivanje fonda za pandemiju i „centra za prenos tehnologije" u Južnoj Africi, koji omogućavaju lokalnu proizvodnju vakcina i pomoći će da se prevaziđe nejednaka dostupnost vakcina u zemljama sa visokim i niskim prihodima.
Evropski centar za sprečavanje i kontrolu bolesti je u izveštaju 2022. godine preporučio da se umesto razvoja novih sistema za pandemiju, ojačaju postojeći.
Preporučio je i da svi novi sistemi budu testirani pre izbijanja nove pandemije.
- Zašto kovid i dalje obara neke ljude
- 'Dugotrajne prehlade' postoje kao što postoji dugotrajni kovid
- Moždana magla učestalija posle kovida, pokazalo istraživanje
U junu 2022. godine, SZO je objavila 10 predloga za jačanje kontinuiranog, sistematskog prikupljanja, analize i tumačenja podataka povezanih sa zdravljem.
„Efikasan sistem nadzora bolesti je od suštinskog značaja za brzo otkrivanje izbijanja bolesti pre nego što se prošire, ugroze živote i postanu teške za kontrolisanje", navedeno je u predlozima.
SZO priznaje i da epidemije ne potiču uvek iz identifikovanog izvora, već da „mogu biti uzrokovane patogenom za koji se trenutno ne zna da izaziva bolesti kod ljudi".
I većina ljudi predviđa dalji napredak u razvoju tehnologije pravljenja vakcina.
Nekoliko vakcina protiv kovida-19 bilo je dostupno širom sveta u roku od godinu dana od izbijanja pandemije, što je značajno za razvoj cepiva zbog brzine kojom su izrađene.
U budućnosti, naučnici bi trebalo da budu u mogućnosti da brzo prilagode postojeće formule vakcina za stvaranje novih koje će pomoći da se ljudi zaštite od bolesti.
Pogledajte i ovaj video: Slepi miševi iz Gane pomažu u otkrivanju virusa
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
(BBC News, 01.25.2024)
