О'Брајен у Сарајеву оштро критиковао Додика, Изетбеговића и Човића
Помоћник америчког секретара за Европу и Евроазију Џејмс О'Брајен изјавио је данас у Сарајеву да је највећи изазов са којим се данас суочава Босна и Херцеговина ескалација реторике, посебно приче о сецесији, истичући да САД чврсто подржавају суверенитет, територијални интегритет и мултиетнички карактер БиХ.„Позиви на стварање нових граница или промену међународно признатих граница, покушаји да се потпирује и слави етничко и националистичко насиље, непоштовање кључних институција, попут Уставног суда, представљају антидејтонско, неуставно и опасно деловање“, рекао је О'Брајен у свом предавању „Босна и Херцеговина: Изазови и шансе”, одржаном на Факултету политичких наука у Сарајеву.
Упозорио је да ће САД „одговорити на антидејтонско и неуставно деловање и неће дозволити да малигни актери деле државу“, истичући да такав став није лично усмерен ни против ког домаћег лидера у БиХ, већ да се ради о питању од интереса за обе земље.
„Дејтон јасно каже да је будућност БиХ у Европи и да ће држава еволуирати колико је потребно да би се то десило. Процес изградње државе који је уследио после потписивања Дејтона и који је временом резултирао реформама државне структуре у БиХ увек је био и остаје део Дејтона“, истакао је О'Брајен.
У Уставу се, нагласио је, такође наводи да ће се сви званичници и институције у БиХ придржавати европских стандарда и међународног права у склопу службених дужности.
Према његовим речима, "то је структура и ткиво Устава и сваки званичник, који сугерише да постоји неки други законски основ, одступа од Дејтона".
Наводећи да неки политичари сада говоре о независности Републике Српске или о “независности РС унутар БиХ” и замишљају контроле на међуентитетској линији разграничења, он је упозорио да је то „измишљени ’изворни Дејтон’“, који би значио повратак блокада на путевима, узнемиравање и барикаде, које су постојале у рату.
“То је апсурдан и лош закон, али опасан у реалности“, истакао је О'Брајен, додавши да БиХ „ризикује да пропусти наредни воз ка Европи због личних интереса њених политичких лидера“.
Амерички званичник је нагласио да је пред БиХ „ризик поделе изазван сецесионистичким претњама из Републике Српске“, али је упутио оштре критике и на рачун лидера Хрватске демократске заједнице БиХ (ХДЗ БиХ) Драгана Човића и председника Странке демократске акције (СДА) Бакира Изетбеговића.
О'Брајен је оптужио Човића да блокира Јужну гасну интерконекцију, односно гасовод из Хрватске према БиХ.
„Он (Човић) би да замени оператера система преноса - етаблирану компанију у власништву која има техничку експертизу, ресурсе и пројектну документацију за извођење пројекта, тренутно непостојећом компанијом која би била под његовом контролом и за његову политичку и финансијску корист. То је цинизам и против је јавног интереса", истакао је амерички званичник.
Наводећи да је Мостар и даље „подељен град и заглављен у прошлости“, О'Брајен је оценио да би лидер, који је истински посвећен европској перспективи БиХ, предузео кораке да „зацели ране из прошлости и промовише помирење“.
„Драган Човић се тако не понаша, а млади људи напуштају Херцеговину, тражећи боље шансе другде", рекао је он.
Навео је да у БиХ, уместо да се новцем финансирају квалитетније јавне услуге, тај новац нестаје у приватним џеповима или се користи за одржавање велике мреже политчке подршке.
Поменуо је и Себију Изетбеговић, супругу лидера СДА Бакира Изетбеговића, која је недавно смењена са позиције директорке Универзитетског клиничког центра у Сарајеву.
“Током њеног мандата, доктори су били изложени притиску да подрже СДА или су уклањани са руководећих позиција на којима су били. Агенда је била фокусирана на политику, не на бригу о пацијентима. СДА је такође учествовала у озлоглашеном случају са респираторима, а када су били на власти, лидери СДА су експлоатисали БХ Телецом за остваривање личне добити и за јачање сопствених мрежа подршке“, навео је О'Брајен.
Потом је поменуо и председника РС Милорада Додика и његову странку, Савез независних социјалдемократа (СНСД), који, како је навео, „годинама усмеравају уговоре према члановима његове породице и пријатељима“.
„Бројне су оптужбе о недоличном понашању у разним гранама индустрије у РС, од неконкурентних уговора, који су на сумњив начин додељени компанијама под контролом његове породице, до санкционисаног Додиковог медија – Алтернативне телевизије“, казао је О'Брајен.
Поменуо је да је Додик, пошто је преузео дужност председника РС, себи доделио буџет у износу 56,5 милиона конвертибилних марака (28,7 милиона долара), што је повећање за више од 400 посто у односу на претходну годину.
У исто време, казао је, Додик тражи додатна средства изван институција власти БиХ.
„После месеци очајничких покушаја да обезбеди средства из извора као што су Русија, Мађарска и Кина, Додик је извршио притисак на локалне банке да пруже новчану подршку издавањем домаћих обвезница. Оне су еквивалент висококаматним зајмовима. То није одрживо“, истакао је амерички званичник.
Према његовим речима, гласачи у РС имају право знати колико дугују, на шта ће се средства потрошити и како ће се враћати, укључујући и то да ли је нека од компанија или имовина коју РС има употребљена као залог.
„Они који обезбеђују овај новац треба да знају да ми све пажљиво пратимо. Не треба да узимају здраво за готово да ће им новац бити враћен или да ће моћи да узму залог”, казао је О'Брајен.
Истиче да су ове „финансијске смицалице“ разлог да САД усмеравају санкције не само на антидејтонско понашање и активности, већ и на политичаре, чланове њихових породица и сараднике који се богате захваљујући политичким позицијама на којима се налазе.
“И даље ћемо користити своја овлашћења, када су претњи изложене сигурност и стабилност БиХ, када постоји значајан ризик опструкције спровођења Дејтонског споразума или веродостојни докази о корупцији”, упозорио је О'Брајен.
Амерички званичник је у свом обраћању дао пуну подршку Уставном суду БиХ и страним судијама у њему, као и високом представнику у БиХ Кристијану Шмиту и кориштењу „бонских овлаштења“, када оцени да је то неопходно.
О'Брајен је истакао да БиХ треба да омогући и повећа четири облика слободе који постоје у ЕУ – слободу људи, роба, услуга и капитала.
„То подразумева доношење мера којима би се зауставило међусобно фаворизовање, које је исувише типично за овдашњу политику, као што је недавни изнимно мањкав споразум из Лакташа“, казао је он.
Према његовим речима, у БиХ треба одустати од разних врста вета, који су сметња функционисању институција, престати тражити новац изван институција под нетранспарентним условима, те окончати претње територијалном интегритету БиХ.
Позвао је и на чвршћу сарадњу БиХ са НАТО-ом, као и на испуњавање реформи које је пред БиХ поставила ЕУ.
„Овдашњи лидери треба да постигну компромис, одбију корупцију и окончају етнонационализам. Они треба да раде у корист грађана ове земље. Ништа од овога није лако нити се може брзо урадити, али ја заиста верујем да БиХ може свим својим грађанима понудити бољи, сигурнији и просперитетнији живот“, закључио је помоћник америчког државног секретара.
(Бета, 02.02.2024)
