Судбина овог песника била је као сценарио за тужан филм: Потуцао се по сиротиштима, спавао по вагонима, а Мики му украо песму

У априлу 1941. са породицом је избегао у Никшић. Био је сведок дотад најстрашнијег рата, страдалник у годинама када се уче слова. Он и његов друг Никола нашли су бомбу. Витов дванаестогодишњи брат је дотрчао, узео бомбу и бацио је. Али, она је ударила у неко дрво и експлодирала. Вито је задобио лакше повреде, а брат и друг су погинули. Италијани су 1943. године убили му оца. Неко време Вито је живео код тетке у Мостару, па је отуда опет морао бежати у Никшић. А