Приче Јагоде Кљаић о диму (4): Цијели свијет у малој вароши
Блиц 04.02.2024
У посао за који ми је потребна помоћ, макар само једног пара руку, не улазим прије него што осигурам тај пар. Али, то не зна младић који тога петка, средином децембра, пролази мојим сокаком за који ме увјеравају да је улица зато што је асфалтиран и са више бандера него прије десетак година, ту и тамо нека кућа има ПВЦ прозоре и врата, или само врата, мора се показати да се може, да се има.
Што ти је мала варош – цијели свијет на једном мјесту, чије све меридијане и паралеле можеш преходати у сат-два. - Требате ли помоћ – пита младић, сав у црном, јакна, капа, рукавице, руке слободне, мобител вјеројатно у џепу; или га уопће не познам или не препознајем у зимским увјетима кретања већ осунчаним сокаком. - Хвала, не требам, мало рекреације – одговарам смрзнута ја која као да не признајем јутрошњих минус четири, па сад, око 10.00, увозим нацијепана
