Ћурувију су убили још једном: Пише Ранко Пивљанин

Био је у праву Александар Тијанић. Оних злих деведесетих, чијем повампирењу сведочимо тридесет година касније, срели смо се у једном београдском кафићу, а он је, седајући, на сто бацио кесу. Нешто из ње је ударило о стакло стола, само што га није разбило. „Шта ти је ово?“, питао сам. „Пиштољ!“, одговорио је ноншалантно, као да је на сто бацио футролу са наочарима. „Шта ће ти?“ „Да заменим главу!“, рекао је славни колега, са убедљивошћу која је искључивала