Крвава лепота двадесетог века
Дојче веле 10.02.2024
„Када неко пита – одакле си, Игоре – шта је најкраћи, а шта тачан одговор?“, питам. „Најкраћи је 'одасвуд', а најтачнији је, можда, 'ниоткуд'. Сам свој мајстор или сам своја шепртља“, каже ми без оклевања.
Са неким људима проток времена посложи карте како треба. Са некима погрешно. А са некима никада. На почетку, пре много година, мислио сам да ни време неће помоћи мени и Игору да се добро дружимо. У београдској књижевној чаршији кружиле су приче, анегдоте и трачеви, о Игору као скандал-мајстору. Сада, када му кажем да ме је сарајевска књижевна крчма са велемајсторима кафанских пиздарија као што су били покојни Вељо Милошевић, Бранко Чучак или Хазим Акмаџић
