Оном који ме нађе мртвог.

„Зовем се Страхиња Нушић. Свршени сам матурант, рођен у Београду. Породица ми станује у Скопљу, Кумановска улица број 1. Молим да извести моју породицу где сам погинуо, кад и на ком месту сам сахрањен. У напред благодаран.” На полеђини коверте у ком је писмо нађено, стајало је „да се ово писмо неизоставно преда адресату”, а тај беше отац му, Бранислав Нушић. У том тренутку Страхиња има 19 година и борац је Скопског ђачког батаљона, оног упамћеног као 1.300