Србија и политика: Премијерка Ана Брнабић постала председница скупштине, шта то говори о подели власти

Текст је ажуриран 21. марта 2024.

После скоро седам година на челу владе, Ана Брнабић је изабрана за председницу скупштине Србије, односно 'прелетела' је с једне на другу грану власти, што се и раније дешавало на српском политичком небу.

Када ју је за нову функцију предложило Председништво владајуће Српске напредне странке, премијерка која има дужи стаж на власти него у странци, рекла је да ће то за њу бити велики изазов и да мора много да учи.

„Ово је сада потпуно другачији посао и ја почињем да учим од вечерас&qуот;, рекла је Брнабић.

После тродневне бурне расправе, Ана Брнабић је у среду, 20. марта изабрана за председницу скупштине, подржана гласовима посланика Српске напредне странке, Социјалистичке партије Србије и других у владајућој коалицији која има апсолутну већину у парламенту.

Више о седници скупштине прочитајте овде.

• Иза сцене конститутивне седнице Скупштине Србије: Купус, транспаренти и заклетве у холу
• Зашто је важна подела власти у 100 и 500 речи
• Колико је важан председник Скупштине Србије

Устав Србије предвиђа принцип поделе власти на три гране - извршну (влада), судску и законодавну (скупштина) које би требало једна другу контролишу.

Међутим, тај принцип је нарушен предоминацијом владајуће партије, оцењује Зоран Крстић, професор Факултета политичких наука.

„По Уставу постоји подела власти, али извршна власт практично контролише и судску и законодавну власт у Србији&qуот;, каже он.

Посланицима у скупштини би, по праву, министри требало да одговарају на питања и полажу рачуне, али је у пракси је то ретко био случај.

„Нема говора о истинској контроли министара који долазе из партијских врхова у односу на посланике, који припадају партијској бази&qуот;, каже Крстић за ББЦ на српском.

Брнабић није прва званичница која прелази из једне у другу грану власти.

После вишегодишње министарске каријере, Ивица Дачић је дошао на чело парламента 2020. године.

„То је политика ротације, тако ће вероватно бити и приликом формирања Владе, биће исти људи - министри са другим ресорима.

„Реч је о спрези партијског и државног врха и партијској елити која само мења позиције&qуот;, оцењује Крстић, професор упоредне политике.

Шта ради председник Парламента?

Ана Брнабић је избором за председницу скупштине постала прва међу једнаких 250 народних посланика и други човек по моћи у држави.

Док је уобичајено задужен да води седнице парламента, представља ову институцију и расписује председничке и локалне изборе, у ванредним околностима први човек Скупштине преузима и председничку улогу - када је председник Републике спречен да је обавља, или није изабран.

Таквих пример је било у новијој историји Србије - Наташа Мићић, која је била на челу скупштине, 29. децембра 2002, постала је вршитељка дужности председнице Србије пошто ни током два избора није изабран наследник Милана Милутиновића.

После убиства премијера Србије Зорана Ђинђића 12. марта 2003, као председница је прогласила ванредно стање и покренула акцију Сабља у којој је приведено и ухапшено више од11.000 осумњичених за умешаност или повезаност са атентаом.

За избор председника скупштине потребна је проста већина од 250 посланика, а и у новом сазиву парламента већину има СНС.

„Председник парламента је спикер који председава седницама и креира дискусију.

„Моћ председника парламента не извире из Устава већ из партијске хијерархије&qуот;, напомиње Крстић.

Зашто је важна подела власти?

Подела власти представља концепт расподеле надлежности између три гране власти, а поента је спречити да појединац или група људи доноси законе, одлучује о њиховој примени и на основу њих и суди.

Зато један човек не може истовремено бити и посланик и министар и судија, већ само једно од тога.

У Србији је Народна скупштина носилац законодавне, а влада - састављена од премијера и министара - извршне власти.

Мрежа судова чини трећу грану власти и судска власт је независна.

Између њих би требало да постоји равнотежа и међусобна контрола.

Није само у Србији

То што је у Србији „владајућа партија практично запосела државне структуре и све институције и Владу, парламент и суд&qуот;, није ретко, сматра политиколог.

Нарушен принцип поделе власти као тенденција постоји у многим државама у региону.

„Постоји доминација партијске елите и извршне власти у Мађарској, Хрватској, Црној Гори.

„Због недостатка демократске културе је то много видљивије овде, него у западним системима, где тога исто има, али тамо механизми контроле ипак ограничавају (француског председника) Макрона или (немачког канцелара) Шолца&qуот;, каже Крстић.

Европске државе почеле су да уводе поделу власти после Француске револуције 1789. године.

Творац ове идеје је француски филозоф Шарл Монтескје.

Међутим, у неким земљама, од социјалистичких до појединих начелно демократских, које су уставом прописале да ће власт бити подељена, било је периода у којима је у стварности није било, јер су све полуге моћи држале политичке странке или њихове вође.

У тоталитарним системима - нацистичким и фашистичким - подела власти није чак ни била прокламована.

Поделе власти данас нема у Уједињеним Арапским Емиратима, Саудијској Арабији, Северној Кореји, као и у неким афричким државама у којима практично, и поред устава, постоје диктаторски режими.

Ко је Ана Брнабић?

• Брнабић рођена је 1975. године у Београду
• За први премијерски мандат постављена је као нестраначка личност, али је крајем 2019. године званично постала чланица владајуће Српске напредне странке
• После завршених студија у Америци и Великој Британији, крајем 2001. враћа се у Србију, где је радила за различите америчке консултантске фирме на пројектима развоја локалне самоуправе
• Од 2002. до 2011. радила је у УСАИД-у, а као најзначајнију иницијативу у том периоду, у званичној биографији навела је оснивање Националне алијансе за локални економски развој (НАЛЕД) 2006. године
• Од 2011. радила је у америчкој компанији за развој ветропаркова Континентал винд Србија, а од јануара 2013. била је директорка компаније
• У августу 2016. изабрана је за министарку државне управе и локалне самоуправе, а у јуну 2017. председник Србије Александар Вучић предложио ју је за мандатара нове владе
• На функцији председнице Владе Србије је од 29. јуна 2017
• Са партнерком Милицом Ђурђић има сина

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 03.21.2024)