POGLED SA MIŠELUKA: Opraštanje i nezaborav
RTV 10.03.2024 | RTV(Ilija Tucić)
NOVI SAD - U bezbrojnim šetnjama kejom, doduše van “špica”, što će reći radnim danom od 9 do 16, već posle stotinak metara, naišao bih na spomenik najvećem bezumlju, koje se tokom Drugog svetskog rata dogodilo na tlu Vojvodine. Posvećen raciji koja je počela 21. januara 1942 u 6 sati ujutro, i u tri dana odnela živote 1.246 Novosađana, spomenik Jovana Soldatovića simbolizuje stradanje do mere u kojoj onaj ko se sa njim prvi put sretne, zastane nem i skamenjen, iako moguće prethodno nije ni čuo za njegovo
U ravni posmatračevog oka, stvara se iluzija da iznad glava bronzane “porodice”, Tvrđava lebdi. A onda, hodajući niz kej, došao bih do “Indeksovog” igrališta. I danas, bez izuzetka pomislim na to, kako sam davno, još devedesetih, tu u blizini, odlazio u posete kod prijatelja, zemljaka po očevini, Lazara Rakića. Bio je profesor, istoričar sa nervom, koji mu je davao redak talenat da nauku, umesto kroz oveštale akademske floskule, provlači kroz meandre života, u
