Фем платз: Положај жена све гори, мање плаћене, у већем ризику од сиромаштва

Србија је у пероду од две године, између 2021. и 2023. године пала на листи Глобалног индекса родног јаза са 19. на 38. место, платни јаз између мушкараца и жена повећао се на 14,4 одсто, а жене су и у већем ризику од сиромаштва у Србији, речено је данас на представљању годишњег извештаја "Права жена и родна равноправност у Србији у 2023. години".

Удружење грађанки "ФемПлатз" оценило је да налази из извештаја показују да су жене и даље у неравноправном положају, посебно жене из вишеструко дискриминисаних група, да нема суштинског улагања у родну равноправност и да је Србија још увек далеко од изједначавања положаја жена у свим областима живота.

Извршна директорка ФемПлатз Биљана Јањић навела је да су жене, иако образованије - мање запослене, као и да се платни јаз у просечним зарадама између мушкараца и жена повећава, те да је 2018. био 8,8 одсто а да данас износи 14,4 одсто.

Жене зарађују мање од мушкараца без обзира на сектор у ком су запослене, рекла је она и додала се бележи раст женског предузетништва и да оно чини једну трећину предузетништва у Србији.

"Удео жена у групи незапослених је константно висок, око 56 одсто су жене у укупном броју незапослених. То су углавном жене са средњим образовањем у области права, економије, трговине, угоститељства. Жене старије од 50 година које остају без посла изложене су дискриминацији у проналаску новог посла, док су младе жене излозене другачијим проблемима, попут усклађивања породичног и пословног живота", казала је Јањић.

У здравству и здравственој заштити, услови за жене су све лошији, додала је она и рекла да је недовољан број лекара који пружају здравстену заштиту за жене.

Како је навела, према подацима из 2022. године 509 лекара пружало је здравствену заштиту жена, што значи да је један гинеколог бринуо о репродуктивном здрављу 5.812 жена, а додатни проблем је што постоје и места која уопште немају гинеколога.

Говорећи о питању образовања, на представљању извештаја наведено је да се не види напредак у области смањивања родне сегрегације, као и да једино постоји напредак у заступљености девојчица у средњим војним школама и у области грађевине, али да се у свим осталим областима стагнира.

Србија и даље има високу учесталост малигних обољења репродуктивних органа, а рак дојке најчешће је дијагностикован малигни тумор код жена, док је акушерско насиље једно од горућих питања.

Извештај је показао и да су активисткиње, феминситкиње и женске организације константно изложене нападима, да је то тренд који не престаје, као и да нема никаквог разрешења ситуације када дође до напада.

(Бета, 19.03.2024)