Kolumna mihaila medenice: Gde niko ne bi moj Srbin jeste!

Moji su se na kamenu skućili. Zahvalni Gospodu za taj kamen. Na kamen su kamen sejali i radovali se kamenim žetvama. Zaljuljali su kamene kolevke kraj kamenog ognjišta i ognja. I ništa nije grejalo ko kamen… U kamenoj porti manastira podignutog od najtežeg kamenja. Ništa lakše od najtežeg kamena- deca bi ih uprtila pa trkom da utkaju još koji u manastir. Ono sitno bi razbacala po nebu da se zapate zvezde. Deca bi bacala a Gospod sabirao i sejao nebom… U leto bi