Колумна михаила меденице: Где нико не би мој Србин јесте!

Моји су се на камену скућили. Захвални Господу за тај камен. На камен су камен сејали и радовали се каменим жетвама. Заљуљали су камене колевке крај каменог огњишта и огња. И ништа није грејало ко камен… У каменој порти манастира подигнутог од најтежег камења. Ништа лакше од најтежег камена- деца би их упртила па трком да уткају још који у манастир. Оно ситно би разбацала по небу да се запате звезде. Деца би бацала а Господ сабирао и сејао небом… У лето би