Палата науке у Београду биће отворена за посетиоце у децембру ове године

Задужбина Миодрага Костића представила је данас садржаје и активности које ће се одвијати у Палати науке у Београду, највећем центру за истраживање и популаризацију науке у региону, а који ће за посетиоце бити отворен у децембру ове године.

Представници Задужбине указали су на значај сарадње са Електротехничким факултетом (ЕТФ) у Београду, чији ће професори и студенти располагати са 19 истраживачких центара у Палати науке.

Како су најавили, у Палати науке биће стална поставка која ће имати више од 30 едукативних и интерактивних експоната, а који ће објашњавати технологију, појаве у свемиру и природи, као и људско биће.

Поред тога, један део простора биће резервисан за гостујуће научне изложбе, како би посетиоцима редовно био на располагању нов и атрактиван садржај из различитих научних дисциплина.

"Палата науке је јединствена установа у овом делу Европе пре свега зато што покушава да споји две тако разнородне делатности - истраживачки рад са 19 истраживачких центара ЕТФ-а, који ће покривати све оне велике теме, и популарну наук, којом ћемо пробати да дођемо баш до сваког посетиоца, од најмлађих, преко студената до родитеља", рекао је управитељ Задужбине Миодрага Костића Немања Ђорђевић.

Ђорђевић је најавио да ће у Палати науке, која ће се простирати на 5.500 квадрата, бити опремљен дечији кутак, у коме су садржаји из области програмирања, роботике, геологије, али и уметности, осмишљени за предшколце.{видео1}

Додао је да ће Задужбина у свом раду посебну пажњу посветити ученицима основних школа, у циљу доприноса квалитету образовања, буђењу радозналости и интересовања за науку.

На скупу је истакнуто да је концепт за Палату науке створен кроз идеју која је пронађена у важним цивилизацијским тековинама, као што су човек, сунчев систем, технологија и свемир, које су сместили на различите спратове Палате.

У приземљу Палате науке одвијаће се активности посвећене човеку, односу човека и технологије (робота). 

На првом спрату биће највећи интерактивни глобус у Европи, пречника три метра, а на чијој површини ће се приказивати више од 500 различитих пројекција Земље, планета, путања авиона, геолошких феномена и климатских промена, и то у реалном времену.

На другом спрату биће садржаји посвећени технологији, а на трећем свемиру, где се бити и планетаријум - сферни биоскоп површине више од 100 метара квадратних са 36 седећих места, а у коме ће се, поред пројекција на тему свемира, емитовати и едукативни филмови из различитих научних области.

Посетиоцима ће на располагању бити "Есцапе роом", док ће предах у обиласку експоната моћи да потраже у научном кафеу и књижари, али и ресторану који ће бити отворен на последњем спрату.

Најављено је да ће Задужбина Миодрага Костић у својој мултифункционалној сали организовати радионице, семинаре и научна предавања.

Чланица Управног одбора Задужбине Миодрага Костића Александра Стојановић истакла је да ће Палата науке омогућити младим научницима да раде у "врхунским" условима и померају границе у научним истраживањима и да ће отворити врата свима у мисији да приближава научна открића и њихову примену у свакодневном животу.

Истакла је да су подршка науци и образовању били мотив председнику и оснивачу МК групе Миодрагу Костићу да кроз своју задужбину поклони 25 милиона евра за Палату науке и остави трајну вредност садашњим и будућим генерацијама, верујући да је знање највећа вредност и оно што друштво води напред.

Палата науке је у здању некадашње Јадранско-дунавске банке, које се налази на углу улица Краља Милана и Кнеза Милоша, а ускоро ће бити откривена њена реновирана фасада.

Рестаурација и конзерваторски радови изведени су у сарадњи са Заводом за заштиту споменика културе града Београда, како би се очувала архитектонска и уметничка вредност зграде, изграђене пре 100 година.

"Задужбина Миодрага Костића даје прави пример како се штити споменик културе и како се приступа очувању објеката изузетне архитектонске лепоте и културне вредности. Ретки су објекти у београдској архитектури са овако богатом фасадном декорацијом", истакла је директорка Завода за заштиту споменика културе града Београда Оливера Вучковић.

ЦЕО ВИДЕО МАТЕРИЈАЛ МОЖЕТЕ ПРЕУЗЕТИ ОВДЕ:

(Бета, 11.04.2024)