Политичари и медији у ЕУ страхују од ширег сукоба на Блиском истоку

Први директан удар Ирана на Израел, дроновима и ракетама, претворио је досадашњу "равнотежу страха" у претеће директне сукобе две жестоко непријатељске силе на Блиском истоку, што би неминовно у ратни пожар увукло и неке земље и области у региону, општа је оцена политичара и медија у Бриселу.

Уз питање не прети ли Блиском истоку поражавајући регионални рат, иако се цео свет узнемирио и тражи смиривање сукоба измедју Ирана и Израела, владе и аналитичари упозоравају да велике недоумице постоје у Европи и свету око тога да ли ће Израел истрајати у намери да " казни" први директан напад Ирана на израелску територију, док ирански председник Ебрахим Раиси прети да ће у том случају "ирански удар бити још много жешћи", чиме би неминовно избио шири рат.

Француски лист Фигаро пише да "строго с војног становишта, јеврејска држава има средства да јако моћно удари по Ирану" али и додаје да се "у Тел Авиву веома пази на став Вашингтона".

Политичари и аналитичари закључују да, иако то може бити само тактика, ни Израел по сваку цену не жели ширење сукоба с Ираном, ако је судити по томе да је Тел Авив затражио хитну седницу Савета безбедости БУН, дакле уплив кључних светских сила у оквиру светске организације.

"Али, ту нико ни за шта не јамчи", рекли су новинарима дипломате у ЕУ, поводом претње начелника иранског генералштаба генерала Мохамада Хосеина Бакерија да ће Иран напасти америчке базе у региону ако Американци подрже Израел у неком узвратном жешћем нападу на Иран.

Вашингтон и цео Запад су стали на страну Израела и најоштрије осудили директан оружани удар Ирана на израелску територију.

И светски важне земље и најважнији чиниоци у региону су затражили да се спречи ратни пожар на Блиском истоку. Министарство иностраних послова Саудијске Арабије затражило је "од свих страна да искажу највећу уздржаност и регион и његово становништво поштеде опасности рата", уз захтев да у томе посредују УН.

Скоро истоветну поруку је упутио Египат који сматра да "постоји претња ширења рата у региону".

Захтев да се обе стране удрже од ширења сукоба је упутило и кинеско министарство иностраних послова, исто је поручила и Москва која каже да се "рачуна на земље региона да за постојеће проблеме надју политичка и дипломатска решења" .

Видно другачије оцене о заоштравању иранско-израелског сукоба је дала Венецуела, чији шеф дипломатије Иван Хил је саопштио да се "због геноцида у Палестини и неразумног понашања израелског режима, као и помањкања деловања система УН, нестабилност у региону (Блиског истока) последњих година знатно погоршала".

С оне стране Атлантика, амерички политиколог Јан Бремер је оценио да је "ирански напад био постављен тако да може лако бити пресретнут".

"Следећи кораци ће зависити од способности Бајденове администрације (и савезника) да одговоре Израел од директног војног одговора на иранском тлу", навео је он.

"Чак и тако, много је опасности кад се узму у обзир сви актери и арене војног конфликта који су умешани", закључио је Бремер.

Након иранског напада је регион врло, врло близу овој дивовској катастрофи, оцењује немачка штампа. "Још никада велики рат Израела и Ирана није био тако близу", оценио је недељник Цајт.

(Бета, 15.04.2024)