Čovek koji je morao biti (drugi deo)
Danas 16.04.2024 | Pavle Simjanović
Osamdesete su za Jugoslaviju mogle predstavljati šamar otrežnjenja, samo da njeni stanovnici, umesto da su posle udarca protresli glavu, ponešto shvatili i nastavili dalje, nisu počeli da se osvrću i traže krivca za bol.
Veljko Bulajić – Crnogorac, školovan u Italiji, građanin Zagreba, Jugosloven – bio je jedan od retkih koji su narečeni šamar primili bez mržnje kao nuspojave. Razloga za grižu savesti je i te kako imao, jer, dok je bio akter dvorskih spletki, dok se kao lav borio da njegov režimski film, putem izbacivanja diktatora sa spiska likova, održi dramsku svetost, kolege reditelje su hapsili, uništavali im živote i prisilno pretvarali u umetničke „gastarbajtere“. Ukoliko
