Pod ljotićevskom komandom

Mogao sam sve to lepo da uočim i pored toga što sam bio na čelu kolone, jer ljotićevci nisu marili za disciplinu u stroju. Mogao si da se osvrneš i sto puta, mogao si i unatraške da ideš, sve dok si išao putem, niko ti ne bi kenjao. Tek ako bi se neko odgegao u stranu, usledilo bi dranje, cokula u dupe, a Ciganima kundak u glavu. Sunce se već pomalo nakrivilo ka zapadu, nebo beše plavo, vazduh topao, oko četiri iza podneva, cenim. „A kuda idemo?“, pitah mladog