Председнички избори у Северној Македонији: Други круг 8. маја, заједно са гласањем за парламент

Северна Македонија неће добити новог председника у првом кругу избора, јер ни првопласирана Гордана Сиљановска Давкова из опозиционе ВМРО ДПМНЕ, ни одлазећи шеф државе Стево Пендаровски нису освојили више од 50 одсто гласова 1,8 милиона регистрованих бирача.

Сиљановска Давкова је задобила поверење 39.5 одсто гласача изашлих на председничке изборе, седме откако је ова бивша југословенска република прогласила независност 1992. године, показују прелиминарни резултати Државне изборне комисије на близу 80 одсто пребројаних листића.

„После маја ће све бити другачије, убеђена сам у то&qуот;, каже Сиљановска Давкова за ББЦ на српском док уз осмех слави предност на изборима.

Северна Македонија „има шансе да буде другачија држава&qуот;.

У другом кругу 8. маја, када ће бити одржани и парламентарни избори, она ће се суочити са Пендаровским, кандидатом владајућег Социјалдемократског савеза Македоније (СДСМ), који је задобио поверење 19.3 одсто гласача.

На претходним председничким изборима 2019, Пендаровски је у другом кругу победио управо Сиљановску Давкову.

Излазност у првом кругу била је око 48 одсто.

• Охридски споразум, 20 година касније: Прича о рату који није прокључао
• Шта је План раста Европске уније за Западни Балкан
• Северна Македонија променила име, али не и проблеме

Кандидати и обећања

Четири година пошто је постала чланица НАТО савеза и непуне две од почетка приступних преговора са Европском унијом, Северну Македонију потресају корупционашке афере, политичка превирања и спор економски раст, иако је просечна зарада у земљи 2023. достигла око 800 евра.

Земља је 78. од 150 земаља света на листи перцепције корупције за 2023. годину коју објављује невладина организација Транспаренси интернешнел.

Валентина Митев, 50-годишња Скопљанка, живот у Северној Македонији описује као „осредњи&qуот;.

„Ми старији и некако живимо, али за младе је страшно… Све више одлазе у Европску унију и Америку&qуот;, слеже раменима.

Било је и оних који су на питање о изборима давали готово филозофске одговоре.

„Промене? И да буде промена ништа се неће променити&qуот;, навела је жена која се представила само као Вини.

„Зато што нисмо ми креатори ничега, већ они одозго, из света, који се питају за све.&qуот;

И Пендаровски и Сиљановска Давкова су обећавали снажну борбу против корупције током кратке предизборне кампање.

„Правосуђе није независно, власт се злоупотребљава корупцијом, крађом и личним богаћењем, а нема одговорности, истраге и казне, сем за најмање 'рибе'.

„Јавне набавке су рак&qуот; друштва, оптуживала је Сиљановска Давкова.

Борба против корупције и организованог криминала биће приоритет, обећао је 61-годишњи Пендаровски.

„Снага организованог криминала била је потцењена и жалим што није било довољно храбрости и истрајности у борби против корупције&qуот;, каже одлазећи председник.

Председничка функција је махом церемонијална и лидер државе не доноси извршне одлуке, али може да предлаже судије за врховни и уставни суд парламенту за коначну одлуку.

Дуг пут ка ЕУ

Северна Македонија је чекала близу 17 година да Брисел одобри почетак приступних преговора за чланство у Европској унију - од подношења кандидатуре 2005, Грчка је блокирала приступ Скопљу због спора око имена земље.

Када је овај проблем решен 2018. и Македонија постала Северна Македонија, на почетак преговора ЕУ са Скопљем стављена је нова блокада, овог пута бугарски вето 2020. године због спора око језика и историје.

Уз посредовање Брисела, отклоњена је и та препрека, али процес придруживања може да траје годинама.

Пендаровски и Сиљановска Давкова се слажу да је будућност земље у Европској унији, али имају различите погледе на сам пут.

„Посветићу се изградњи политике нове реалности на нашем путу ка ЕУ&qуот;, рекао је Пендаровски, позивајући на промене устава којима би бугарска национална мањина била регистрована.

Сиљановска Давкова се није изјашњавала о променама устава, већ инсистира на „дубоким реформама&qуот; у друштву.

„Поред реформи система и начина размишљања, потребна нам је и ова визија, вођство и активна посвећеност и стручност у самом процесу придруживања&qуот;, рекла је 70-годишња кандидаткиња.

Ко су остали кандидати?

Албанска заједница у Македонији, која чини око четвртине становника ове балканске државе, на изборима је имала двојицу кандидата.

Бујар Османи, министар спољних послова Северне Македоније, био је кандидат Демократске уније за интеграцију (ДУИ), која уз СДСМ чини власт у земљи.

Опозициона албанска коалиција Вреди кандидовала је Арбена Тараварија, градоначелника Гостивара, града на северозападу земље.

Ова коалиција се противи ДУИ-ју и има подршку партије Самоопредељење косовског премијера Аљбина Куртија.

Председничке кандидате имале су и три мање партије.

Градоначелник Куманова Максим Димитревски био је кандидат покрета За нашу Македонију (ЗНАМ), професорка права Биљана Венковска Левице, а Стевчо Јакимовски Грађанске опције за Македонију (ГРОМ).

Погледајте и овај видео:

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 04.24.2024)