Анкета: Половина новинара у Србији подлегла аутоцензури, трећина се суочавала с претњама

Половина анкетираних новинара у Србији подлегла је аутоцензури и одустаје од објављивања текстова, док се трећина суочавала са претњама током прошле године - показала је анкета "Иза наслова: Претње, напади и притисци на новинаре у Србији".

Новинари у Србији се, како је пренело Удружење новинара Србије (УНС) из анкете, у великој мери суочавају с дигиталним насиљем и растућом аутоцензуром.

"Више од половине анкетираних новинара је признало да су одустали од објављивања неког медијског садржаја који су произвели" и као најчешће разлоге навели страх за безбедност, притисак послодавца и етичке дилеме - пише у саопштењу.

Пренто је да до самоцензуре већином доводе политички и економски притисци на новинаре.

Новинари су као најчешћи вид наводили институционалне притиске (46 одсто) у које се убрајају онемогућавање приступа медијским догађајима и злоупотреба положаја надлежних органа.

Други најчешћи вид угрожавања слободе медија су економски притисци или несигурност посла (40,2 одсто) и вербалне претње (30,5 одсто).

Новинари који извештавају о незаконитим радњама и корупцији углавном су наводили да су претње пријављивали полицији и тужилаштву, док су новинари који извештавају о дневним актуелностима у највећој мери наводили да нису пријавили претње.

Реаговање надлежних органа у случајевима пријављених претњи готово сви новинари (90 одсто) су оценили као неадекватно.

Највећи број претњи, како су навели испитаници, долазио је од анонимних пошиљалаца (14,1 одсто), грађана који се изјашњавају као присталице неке политичке странке (14,1 одсто) и јавних функционера (13,1 одсто).

Сваки четврти новинар који је био изложени претњама, нападима и притисцима, навео је да су ове ситуације утицале на његово физичко здравље, док је 40 одсто испитаника приметило анксиозност, осећај нелагодности и стрепњу - наводи се у саопштењу.

Истраживање о безбедности новинара 2023. године засновано је на анкети у којој је учествовало 130 новинара и других медијских радника. Аутор извештаја је Иво Чоловић, а спроведено је у сарадњи с Удружењем новинара Србије и Независним удружењем новинара Србије.

(Бета, 25.04.2024)